Podatak da je za dva meseca, od novembra prošle do januara ove godine, iz prodaje povučeno preko 510.000 komada igračaka vrednih oko 23,5 miliona dinara dovoljno govori o srpskom tržištu i robi koju kupujemo.
Ove su igračke sa rafova sklonjene zbog nepropisnog deklarisanja ali to nije bio jedini propust trgovaca, odnosno uvoznika i distributera jer ih mnoštvo nije imalo rešenje o zdravstvenoj ispravnosti, valjane isprave o nabavci…
Ilustrativni su i podaci iz izveštaja Republičke tržišne inspekcije za prošli godinu. Zbog neposedovanja deklaracije na srpskom jeziku van prometa je stavljena roba vredna 432 miliona dinara, a zbog povrede prava intelektualne svojine povučeno je s tržišta preko 950.000 krivotvorenih proizvoda.
Nelegalno je trgovano robom vrednom 73 miliona dinara… I ova godina neslavno je počela.
Opasne igračke otkrivane su u par navrata, za vreme novogodišnjih praznika mnogi su ostali šupljih džepova nakon kupovine skupih plazma televizora na kojima je pisalo da su novi a zapravo su već negde u Evropi odradili svoje.
Kada je o tehnici reč, stanje zabrinjavajuće, dovoljno govori podatak da je Nacionalnoj organizacije potrošača Srbije prošle godine stiglo oko 1.800 žalbi na ispravnost tehničkih uređaja.
Sa hranom je situacija znatno povoljnija nego ranije ali da ni dalje ne možemo biti bezbedni kazuje najnoviji „leskovački slučaj“.
Policija je u ovom gradu zaplenila 3,7 tona neispravnog goveđeg i mesa za roštilj prošvercovanog sa Kosova odakle nam inače sivim kanalima nedeljno stižu tone razne robe. Najunosniji je za tamošnje švercere u poslednje vreme bio paradajz..
Nema valjanog sistema
Druga tamna strana priče je to što nemamo zakone i pravilnike koji regulišu bezbednost proizvoda, bez čega ne možemo uspostaviti sistem „Rapeks“.
Reč je o sistemu koji je ustanovljen pri Evropskoj komisiji, u okviru Generalnog direktorata za zdravlje i zaštitu potrošača. Zahvaljujući njemu evropski potrošači u svakom trenutku znaju kakvi se proizvodi nalaze na tržištu, odnosno da li među njima ima i štetnih.
Iako u „Rapeksu“ mogu biti samo zemlje članice EU, Srbija bi mogla da koristiti njihove podatke i zabraniti prodaju sumnjivih proizvoda ali to očito ne čini.
Kako sva ta roba dolazi i opstaje na našem tržištu? Jednostavno – kroz rupe u zakonu. Vrzino kolo nadležnosti, spori sudski sporovi, a najviše nedostatak regulative dobra su podloga za mahinacije švercera, trgovaca, uvoznika…
Da bi, recimo u slučaju igračaka koje mogu biti opasne po zdravlje dece, tržišna inspekcija odradila svoj deo posla potrebno je da to najpre uradi sanitarna.
Pomenimo da se kod nas još uvek prodaju magnetne igračke zabranjene u Evropi jer delovi lako ispadaju a posledice gutanja mogu dovesti do fatalnog ishoda.
Američki distributer povukao je sa svetskog tržišta 2,4 miliona takvih igračaka a o njima se moglo informisati i na sajtu evropskog sistema za brzo obaveštavanje „Rapeks“.
Naši nadležni nisu reagovali dok na opasnost nije upozorio portal „Bebac“ koji je poslao dopis Ministarstvu trgovine. Ali da bi tržišna inspekcija reagovala sanitarna je trebalo da uzorkuje robu, potom da akreditovana laboratorija dokaže neispravnost pa da, ako distributer ne povuče proizvode, to učini ona.
Dok se takva roba ne otkrije i prođe svu proceduru mnogo je dospe u ruke potrošača. Na sanitarnoj inspekciji je da kontroliše hemijsku i zdravstvenu ispravnost, na tržišnoj da povuče sumnjivu robu, ali je problem što se kontroliše samo legalan uvoz.
A da nam i legalno može ući škart govori činjenica da carinski službenici pregledaju deo kontigenta, i to manji, a za ostatak veruju onome što piše na papiru. Tako su nam, recimo, došli osveženi plazma televizori.
U Ministarstvu trgovine kažu da uvoznik mora da ima potrebne deklaracije i dozvole, na osnovu kojih se omogućava ulaz robe u Srbiju. I
ako je uvoznik dužan da ispoštuje tehničke i druge standarde, na samoj carini se proverava samo da li je dobio potrebne sertifikate, dok je za sam kvalitet robe zadužena Tržišna inspekcija. Dakle, postoji mogućnost da se uveze nešto što ne odgovara deklaraciji.
Komentari (0)