Drastične promene vremena do sada su se najviše odražavale na pacijente sa respiratornim i kardiovaskularnim bolestima, a potom i decu koja imaju neko od nasleđenih oboljenja.
Šef odseka za klimatske promene u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Danijela Bozanić rekla je Tanjugu da klimatske promene u regionu u kome se nalazi Srbija neće dovesti do novih oboljenja, već do češće pojave onih koja nisu ranije postojala na ovim prostorima.
Ona je podsetila na analize Švetske zdravstvene organizacije iz 2004. godine koje su pokazale da su 0,2 odsto smrti u svetu posledica klimatskih promena.
Bozanićeva je navela da su neke analize u Srbiji pokazale da je u poslednje vreme primećen povećan broj toplotnih udara tokom leta.
– Klimatske promene neće dovesti do novih oboljenja, ali postoji mogućnost povećanja čestine bolesti koje kod nas nisu bile učestale – malarije ili bolesti creva, poput dijareje – kazala je Božanić.
Ona je podsetila da je bilo sporadičnih slučajeva poput pojave afričkog virusa, a u Vojvodini je pre nekoliko godina bio primećen slučaj oboljevanja od “virusa zapadnog Nila”, čega ranije nije bilo.
U Srbiji, kako je rekla, ne postoje adekvatni podaci, budući da nije bilo kontinuiranog praćenja uticaja klimatskih promena i da je neohodno sistematsko praćenje, odnosno da stručnjaci vode računa i zapažaju do kakavih promena dolazi, da li je broj obolelih isti, da se napravi poređenje sa meteorološkim uslovima…
Bozanić je kazala da je neophodna koordinacija, odnosno multisektorska saradanja kako predstavnika zdravstevnog sistema, tako i štručnjaka iz oblasti vodoprivrede, poljoprivrede….
Budući da su projekcije takve da se do 2030. godine očekuje rast temperature, Božanić je kazala da se mogu očekivati velike suše, koje bi mogle da utiču na proizvodnju hrane, njen kvalitet, kao i kvalitet vode za piće.
Prema njenim rečima, moglo bi doći do drastičnih promena, odnosno poplava, koje mogu dovesti do pojave infekcijskih, ali i crvenihi bolesti poput dijareje.
Takođe, poplave mogu dovesti do rizika od pojave nekih insekata.
Na radionici koja je nadavno održana u Gradskom zavodu za javno zdravlje rečeno je da je veoma važno da stručne zdrastvene i ekološke službe saradjuju kako bi se na vreme prepoznali rizici i pratili faktori koji mogu da utiču na pojavu različitih bolesti.
Pomoćica direktora Gradskog zavoda za javno zdravlje Snežana Matić Besarabić je rekla tada da će ta ustanova ubuduće raditi na preventivi i pripremanju preporuka i kapaciteta kako bi se zdravstvene službe suočile sa problemima koji se kod gradjana javljaju tokom velikih talasa vrućina i hladnoća.
Ona je navela da su se tokom leta gradjani u velikom broju javljali tražeći preporuke od stručnjaka kako da se hrane, koliko tečnosti da unose i kako da se zaštite…
Matić Besarabić je rekla da postoji bojazan da će se narednih godina pojaviti nove bolesti usled posledica promene klime, dodajući da se za to treba pripremiti tako što će se pratiti svi neophodni parametri.
Kako je kazala, do sada su drastične promene vremena najviše osetili pacijenti s respiratornim i kardiovaskularnim bolestima i deca koja imaju neko od nasledjenih oboljenja.
Takođe, alergije su sve učestalije i njihova masovna pojava je još neistraženo područje, ali može da služi kao indikator u prepoznavanju posledica klimatskih promena na zdravlje, rekla je ona.
Komentari (0)