Infekcije urinarnog sistema, s obzirom na učestalost, nalaze se u samom vrhu svih bakterijskih infekcija.
Pojavljuju se u oba pola i svim dobnim grupama, no njihova učestalost zavisi o polu i životnoj dobi. Svaka četvrta žena između dvadesete i četrdesete godine barem jednom oboli od upale mokraćne bešike, a neke se sa upalama mokraćnih puteva bore svakih nekoliko meseci ili godina. Saznajte stoga na vreme kako nastaju urinarne infekcije, zašto su im upravo mlade žene podložnije, i šta sve možete učiniti da bi ih sprečili.
Infekcije mokraćnog sistema značajan su problem za mlađu populaciju polno aktivnih žena i starije muškarce s uvećanom prostatom. U Americi su uzrok čak šest miliona poseta lekaru godišnje. Infekcije urinarnog sistema mogu se podeliti u dve osnovne kategorije s obzirom na anatomiju: infekcije donjeg urinarnog trakta i infekcije gornjeg urinarnog trakta.
Kao što im samo ime govori, infekcije donjeg urinarnog trakta zahvataju delove mokraćnog sistema bliže mokraćnom otvoru, tj. mokraćnu cev i mokraćnu bešiku. Infekcije gornjeg urinarnog sistema uobičajeno su posledica nelečenih infekcija donjeg urinarnog sistema i proširenja upale do udaljenih organa kao što su bubrezi i prostata.
Veliku većinu infekcija urinarnog sistema uzrokuju pokretni oblici crevnih bakterija pa je najčešći uzročnik i krivac za čak 80 posto svih urinarnih infekcija crevna bakterija Escherichia coli. Pokretne crevne bakterije mogu doslovno dopuzati od analnog do mokraćnog otvora i jednom kada nasele mokraćni otvor i mokraćnu cev, počinju se uspinjati po mokraćnim kanalima. Kada dosegnu mokraćnu bešiku, vrlo naglo razvija se upala mokraćne bešike, tj. cistitis.
Koji su simptomi cistitisa?
Simptomi cistitisa su problemi pri mokrenju, učestalo i bolno mokrenje, bol u bešici, pojava krvi u urinu, zamućen ili jako mutan urin, a može se pojaviti i neugodan miris. Na žalost, mnoge se bakterije tu ne zaustavljaju već nastave svoj uzlazni put prema bubrezima. Kada dođu do bubrega, u roku od nekoliko sati ili dana razvijaju se simptomi upale bubrega, tj. pijelonefritisa. Javlja se temperatura 38,3 – 39ºC, groznica, mučnina, proliv i osetljivost na duboki pritisak u stomaku ili na leđima u nivou bubrega.
Ovakav razvoj infekcije ujedno je i jedan od razloga zašto polno zrele žene češće oboljevaju. Žene imaju kraću mokraćnu cev (oko četiri cm naspram približno 20 cm kod muškaraca) pa bakterije moraju preći kraći put da bi došle do mokraćne bešike. Povećana mogućnost infekcije povezana je sa polnim odnosom, upotrebom dijafragme i spermicida te trudnoćom. Pokreti prilikom polnog odnosa zbog blizine analnog i mokraćnog otvora olakšavaju ulazak bakterija u mokraćnu cev, kao i umetanje vaginalnih kontraceptiva, a povišenog nivoa hormona za vreme trudnoće čine zidove mokraćnog sistema širim, nežnijim i podložnijim infekcijama.
Za vreme trudnoće naroćito je važno sprečiti potencijalan nastanak urinarnih infekcija jer čak 20-30 posto trudnica s upalom donjih mokraćnih puteva razvije i infekciju gornjih mokraćnih puteva, a uočeno je da infekcije gornjih mokraćnih puteva (pijelonefritis) povećavaju šansu za komplikacijama u trudnoći i novorođenačku smrt.
Za sprečavanje nastanka urinarnih infekcija najbitnije je unositi dovoljne količine vode i posebnu pažnju obratiti na higijenu. Preporučene dnevne doze vode za prevenciju nastanka urinarnih infekcija iznose 1,5 litara ili osam čaša vode. Usprkos u poslednje vreme vrlo popularnim modnim trendovima, bolje je ne nositi usku odeću na donem delu tela i sintetičko rublje, a pravi neprijatelj ženama sklonim urinarnim infekcijama su sintetičke tanga-gaćice. Dobro je uzimati prehrambene proizvode od brusnica (čaj, džem, itd…), redovno se tuširati (a ređe kupati u kadi) i naročito obratiti pažnju na higijenu pre i posle polnog odnosa.
Preporučljivo je popiti dve čaše vode pre polnog odnosa i dve nakon jer se pokazalo da mokrenje posle polnog odnosa smanjuje mogućnost nastanka urinarne infekcije zbog ispiranja unesenih bakterija. Ako se usprkos svim gore navedenim merama opreza urinarne infekcije i dalje pojavljuju, trebali biste svakako kontaktirati svog lekara (nikada nemojte kao meru prevencije samostalno uzimati antibiotike!). Takođe, ako koristite dijafragmu ili vaginalne spermicide, razmisliti o promeni metode kontracepcije.
Komentari (0)