Mnogi roditelji ne znaju da pri kupovini ili udomljavanju kućnog ljubimca moraju da razmišljaju i na pripremu dece za druženje sa njihovim novim prijateljem. Stručnjaci preporučuju da se ne uzimaju veliki psi za male mališane, jer iako su druželjubivi i blagi, mogu nenamerno da ga obore u prolazu, udare repom, dok su jako male rase poput čivave i patuljastih pinčeva ne preporučuju za mlađe devojčice i dečake, jer mogu biti nervozni, pa i da ujedu i nisu tolerantni za dečje igre.
– Kada se roditelji odluče da nabave kućnog ljubimca moraju u ovoj odluci da budu saglasni svi članovi porodice – savetuje Nikoleta Novak, veterinar. – Neophodno je da se parovi ili članovi porodice raspitaju kod drugih vlasnika pasa, pročitaju informacije o datoj rasi na internetu ili u enciklopediji.
Na nedavno održanoj tribini u Domu omladine roditelji i vaspitači edukovali su se kako da se ostvari najbolji kontakt dete – pas. Na tom događaju predstavljena je i kompjuterska igrica „Plavi pas” koja na jednostavan način uči decu kako da se sigurno ophode sa kucama. Kroz ovu igricu deca zajedno sa „Plavim psom” prolaze kroz potencijalno opasne situacije i uče kako da ih na najbolji način prevaziđu.
Naša sagovornica kaže da ukoliko se udomljavaju mešanci najbolje bi bilo da se izaberu uz pomoć nekog ko već ima iskustvo sa psima, tako da može da proceni njegovu buduću veličinu i karakteristike.
– Oni štenci koji su na prvom kontaktu plašljivi ili povučeni nisu poželjni za porodicu – objašnjava Novak. – Najveći problem je što deca ne umeju da prepoznaju neverbalne znakove i tumače osećaje i misli drugih na osnovu izraza lica.
Opasno je gledati u njušku psa! Deca uglavnom potpuno pogrešno protumače i predvide reakcije psa.
 Kućni ljubimci uglavnom komuniciraju govorom tela, a to mala deca ne razumeju. |
– Kuče koje pokazuje zube, mališanima najčešće liči na osobu koja se osmehuje – upozorava veterinar. – Kućni ljubimci uglavnom komuniciraju govorom tela, a to mala deca ne razumeju. Životinje prvo daju suptilne znakove upozorenja, ali pošto ih dete ne prepoznaje na kraju može doći do negativnog ishoda.
Mališani tek kada napune 10 godina, mogu sami da se staraju o svojim ljubimcima, u čemu im je neophodna podrška roditelja.
– Psi se individualno razlikuju, a na budući karakter od velike je važnosti kako se članovi porodice odnosite prema psu – naglašava Novak. – Decu treba naučiti da je prvi znak da je psu neugodno i neprijatno kada počne pojačano da se oblizuje i da upadljivo zeva. Kada okreće glavu znači da ne želi kontakt i najbolje bi bilo da se tada ne forsira igra.
Ukoliko dečaci i devojčice i dalje insistiraju na kontaktu sa psom, krenu da ga jure, on će početi da reži, a može da dođe do ujeda.
Nikoleta Novak upozorava da je veoma važno naučiti decu da kroz igru nauče kako da se ponašaju u prisustvu nepoznatih pasa i postanu „drvo”. To znači da stanu mirno, ne vrište, ne skaču i da ne pokušavaju da pobegnu. Takođe bitno je da „spuste grane” – ispuste na zemlju sve što imaju u rukama. Ne treba uspostavljati kontakt očima sa psima, već treba gledati u zemlju („gledaj kako korenovi rastu”) i poželjno je i nešto tiho i smireno da se priča, da se smire i pas i dete.
Pročitajte još:
Šta sve možemo da naučimo od kućnih ljubimaca? >>
Komentari (0)