Plač, bacakanje po podu, odbijanje jela i spavanja u vrtićima su očekivane reakcije tokom adaptacije deteta na boravak u predškolskoj ustanovi. Od postupka roditelja, ali i odnosa koji uspostave s vaspitačima umnogome zavisi kako će dete prebroditi prve dane u vrtiću.
Nema tog roditelja koji će ostati ravnodušan kada vidi svog mališana kako neutešno plače i moli da ga ne ostavlja u vrtiću grčevito ga grleći. Neretko plaču i mame i deca, pa vaspitači imaju dvostruko teži zadatak jer moraju da smire odrasle i da ih uvere da su takve reakcije dece sasvim normalna pojava u periodu adaptacije.
Ipak, uteha za novosadske roditelje je to što u PU "Radosno detinjstvo" prvih nedelju dana u programu prilagođavanja s mališanima ostaju i roditelji.
– Ne treba zaboraviti da su deca individue za sebe i da svako dete na svoj način prihvata promene. Vaspitači tvrde da je bolje kad mališani odmah isplaču svoje suze. Vrtić nije izbor dece, već roditelja, pogotovo u jaslenom uzrastu, pa su i reakcije takve.
S obzirom na to da roditelji moraju da rade, deca moraju u vrtić dok su još uvek posebno vezana za roditelje, a pre svega za majku. Ako roditelji i vaspitači, to jest medicinske sestre u jaslicama sarađuju, retki su slučajevi kada dete ne može da se adaptira. Ima mališana koji ne reaguju burno, ali se vidi da pate i te adaptacije se smatraju najtežim – kaže direktor Radosnog detinjstva Borislav Samardžić.
Prema njegovim rečima, period odvajanja i prilagođavanja podrazumeva vreme koje je detetu potrebno da se navikne i prihvati novu sredinu, bitno različitu od porodične. To podrazumeva novo okruženje, nove osobe, mnogo druge i nepoznate dece, prostor koji je različito uređen i s dnevnim režimom koji ima svoj ritam.
Bitno je da roditelji, koji se prvi upoznaju s režimom boravka u vrtiću, primene to i kod kuće i pre nego što klinci kroče u njega.
Komentari (0)