Novi, brži tempo života nametnuo je i nova nepisana pravila u vaspitavanju dece. Nažalost, neka od njih nisu za pohvalu. Često, recimo, oba roditelja moraju da rade po ceo dan da bi porodici obezbedila egzistenciju. U tom slučaju, deca su neretko prisiljena da prerano ostaju sama kod kuće, odnosno roditelji su prinuđeni da se upuste u ovoj rizik. O kakvom riziku je reč i kako deci koja ostaju sama osmisliti vreme do povratka roditelja, govori Milica Okiljević-Ćućuz, psiholog i transakcioni savetnik.
– Preporučuje se da dete mlađe od 10 godina ne bi trebalo samo da ostaje kod kuće. Međutim, svako dete ima svoj razvojni put i jedino merilo jeste zrelost deteta i kako se ono oseća kada je samo kod kuće. U svakom slučaju, početak navikavanja na samostalno provođenje vremena treba da bude postepen. U početku roditelj može da ostavi dete samo dok ode do pijace, marketa, kasnije to može biti i velika nabavka za koju je potrebno više vremena. Veoma je važno osmisliti dečje vreme dok je samo, zadati mu neki zadatak koji će obavljati dok se roditelj ne vrati – da slaže kockice, slagalice, da crta, piše sastav. U početku, pohvala i nagrada detetu su obavezne za svako samostalno ostajanje kod kuće.
* Kako da roditelji prevladaju taj strah?
– Poverenje je ključna stvar u prevladavanju roditeljskog straha. Jasna uputstva na temu šta deca ne smeju da diraju i kako treba da se ponašaju kada su sama kod kuće, čak i mini test situacije, mogu pomoći roditeljima u prevladavanju svog straha.
* Osim onoga da ne sme da otvara vrata nepoznatim osobama i naginje se kroz prozor, kakva još uputstva treba dati detetu pre odlaska?
– Uputstva se tiču svega onoga što može da ugrozi dečji život kada je samo. Ne sme da dira kućnu hemiju, plin, struju, da pravi obrok koji uključuje korišćenje noža i vrelog ulja, da se igra šibicama, upaljačima…
* Kakvu vrstu zabave mu isplanirati kako bi mu vreme do povratka roditelja što brže prošlo?
– Vrsta zabave treba vremenski da se podudara da vremenom izbivanja roditelja iz kuće. Slaganje kockica, crtanje, gledanje crtanih filmova, presvlačenje lutkica, pravljenje auto-staze, samo su neke od ideja. Dete ne moramo da animiramo samo zabavnim sadržajem. Samostalno pisanje domaćih zadataka može biti koristan način da dete provede vreme samo, jer posle toga će imati mnogo više vremena koje će provesti sa roditeljem. Pravljenje planova kako animirati dete dok je samo, zavisi od toga koliko je vaše dete i, naravno, od toga čime ono voli da se igra.
* O kakvim sve nepredviđenim stvarima treba voditi računa?
– Dete svakako treba pripremiti na nepredviđene situacije. Tu mnogo mogu da pomognu igre „šta ako” – je neko nepoznat na vratima, nestalo struje, osetiš dim, se povrediš… Obavezno treba ostaviti spisak važnih brojeva telefona (92, 93, 94…) i naglasiti da se oni nikako ne smeju zloupotrebljavati.
Treba ga naučiti da ne ulazi u stan ukoliko su vrata otvorena i vidi sve ispreturano, da nikada ne odaje nepoznatoj osobi na vratima da je samo, ukoliko postoji alarm, da ga ne koristi… Dete mora da zna adresu, sprat, broj stana, da bi te informacije moglo da saopšti ukoliko pozove pomoć. U početku od velike pomoći može da bude i komšija sa sprata sa kojim roditelj može da se dogovori da bude na raspolaganju detetu ako njemu to zatreba. Dete nikako ne treba siliti da se samo bori sa svojim strahovima i, prisustvo nekog odraslog u blizini kao što je komšija, detetu može pomoći u stvaranju osećanja sigurnosti, naročito u početku navikavanja na samoću. U radu sa decom i roditeljima primetila sam da su velika pomoć u osamostaljivanju dece kućni ljubimci. U porodicama sa kućnim ljubimcima deca koja su ostajala sama sa psom su se u velikoj meri osećala sigurnija i navikavanje na samoću je prolazilo mnogo lakše.
* Kako da se roditelj ponaša? Treba li da ga stalno zivka i proverava da li je sve u redu ili treba da se uzdrži od toga da dete ne bi postalo nesigurno?
– Kada dete počne da ostaje sat, dva ili više samo kod kuće, u redu je zvati ga na pola sata. U tim počecima veoma je važno da dete zna da može da pozove roditelja kad god to poželi i da će se roditelj javiti.
* Kada je krajnji rok da dete ostavimo samo kod kuće, jer to iskustvo je veoma važno za njegovo odrastanje i osamostaljivanje?
– Starosna granica kada dete može samo da ostaje kod kuće na nekoliko sati je 12-13 godina. Ali, ne treba se slepo držati ove granice. Sve zavisi od vaše procene da li dete ume da reaguje u nepredviđenim situacijama i kako se ono oseća kada je samo.
* U porodicama sa dvoje ili više dece, stvar je donekle olakšana – starije dete može da vodi računa o mlađem. Kakva uputstva treba dati starijem detetu? Da li ono treba da se postavi autoritativno kada ostane nasamo sa mlađim bratom ili sestrom?
– To roditelji često rade, nemajući drugi način, ali to je veoma loš izbor. Starije dete je DETE i ne može da bude odgovorno za mlađe dete. Dovoljno je velika stvar da se brine o sebi i zaista je previše da tražite da stariji osnovac bude odgovoran za malo dete. Ukoliko deca moraju sama da ostanu kod kuće, imajte na umu da ste vi odgovorni za posledicu bilo kakve nepredviđene okolnosti, jer ste ostavili kod kuće dvoje dece.
Komentari (0)