Ulaskom u vezu pristajemo na to da “ja” često postaje “mi”. Naše odluke više ne utiču samo na nas – utiču direktno i na partnera. U vezi učite kako “ja” može itekako dobro da funkcioniše u množini. Ali, često se dogodi da to činite samo vi. Nesvesno, kompromisi postaju naše prilagođavanje potrebama partnera. Dugoročno to nije dobro.
– Tačno je da, ponekad, trebamo praviti kompromise, ali – ako to radimo često, može se desiti da počnemo da doživljavamo sebe kao žrtvu, postajući svesni toga da smo prečesto bili uskraćeni za nešto na šta imamo pravo. To je loše za vezu. Nezadovoljstvo se nagomilava, iz situacije u situaciju i neminovno dolazi do konflikata koji mogu biti pogubni za odnos. Ljudi koji često pristaju na kompromise, često i upadaju u ovu zamku, zamku svoje popustljivosti, submisivnosti – objašnjava Dragana Stevanović, psihološki savetnik.
Bez kompromisa nema kvalitetne veze
Bez kompromisa, s druge strane, nema kvalitetne veze. Dok god nemate osećaj da se vi sve vreme prilagođavate njegovom načinu života i njegovim željama, veza će funkcionisati.
– Konflikti se često događaju i zbog loše komunikacije među partnerima. Kada nam se nudi kompromis, treba biti strpljiv i ići dalje u razgovoru. Treba na jasan i nedvosmislen način izraziti svoje želje, potrebe, osećanja, ali i saslušati drugu stranu. Iz takvih razgovora, vrlo često, možemo otkriti da postoje i druga rešenja, pa i rešenje sa kojim će oba partnera biti zadovoljna – kaže naša sagovornica.
Loš kompromis je onaj koji činite samo vi
Loš kompromis je onaj koji činite samo kako bi zadovoljili partnera, a pri tome se vi ne osećate dobro u svojoj koži. U vezi smo spremni da žrtvujemo mnogo toga. I to je dobro. Ali, žrtva vredi samo ako stojite iza nje zbog sebe, a tek onda zbog svog partnera i veze. Ako ste se žrtvovali samo da biste održali mir u vezi, kad-tad će vaše nezadovoljstvo isplivati na videlo.
– Naravno, vrlo je bitno i oko čega se pravi kompromis. Ukoliko su to stvari ili relacije koje su osobi jako bitne, teško da tu kompromis može da posluži kao rešenje. I, narvno, ne može se očekivati da uvek jedan partner pravi kompromis i svoje želje stavlja po strani. Imajte na umu da i najtolerantnije osobe imaju svoje granice – objašanjava naša sagovornica.
Prilikom donošenja većih odluka koje direktno utiču na vas, vašeg partnera i vašu vezu treba da iskreno razgovarate. Ako je moguće naći se na pola puta. Jer to je onaj istinski kompromis. Na taj način su donekle zadovoljene želje i potrebe oba partnera. Ako celo vreme samo jedan partner čini ustupke, to nije kompromis.
Žene sklonije kompromisima
Žene su sklonije prilagođavanju partnerovim željama. Na to naravno utiče vaspitanje, ali brojna istraživanja su pokazala da na to utiče i genetika.
– Upoznati nekog dobro znači i znati šta je toj osobi jako važno i oko čega ne želi pristajati ni na kakve kompromise. Ako se u, za nas, jako bitnim stvarima razilazimo sa partnerom – teško da tu možemo planirati neku dužu i ozbiljniju vezu. Ukoliko odlučite da napravite kompromis oko takvih stvari, postoji verovatnoca da u toj vezi izgubite sebe i da nezadovoljstvo postane vaš stalni pratilac. Zato, poštujte stavove i vrednosti svog partnera, ali poštujte i sebe. Pazite kada i oko čega pravite kompromise – kaže Dragana Stevanović.
Komentari (0)