Finska četvrti put zaredom najsrećnija zemlja na svetu. Koliko je Srbija (ne)srećna?

Finska je ponovo, četvrtu godinu zaredom, zauzela 1. mesto kao najsrećnija zemlja na svetu, ispred Danske, Švajcarske i Islanda, dok je Srbija na 48. mestu, pokazuje nedavno objavljeni indeks sreće u kojem je rangirano 150 zemalja, prenosi „Beta”.

Klasifikacija koju podržavaju Ujedinjene nacije se objavljuje od 2012. godine i koriste se ankete Galupa u kojima se od stanovnika traži da iskažu svoje subjektivno osećanje dobrobiti, a ti odgovori se zatim ukrštaju sa BDP-om i indikatorima solidarnosti, individualne slobode i korupcije, da bi se došlo do ocene na skali do deset. Ocene se utvrđuju prema zvaničnom spisku od 150 zemalja.

Srbija je na 48. mestu na skali sreće, a ispred nje je Kosovo koje se rangira odvojeno na 33. mestu. U regionu je ispred Srbije Slovenija na 29. mestu, a iza su Hrvatska na 60. mestu, BiH na 64, Crna Gora na 70, Bugarska na 78. mestu, Albanija na 94. i Severna Makedonija na 94. mestu.

Evropske države uveliko dominiraju među prvih 10 najsrećnijih zemalja, i tu se nalaze još i Holandija, Norveška, Švedska, Luksemburg i Austrija. Jedina neevropska zemlja u prvih deset je Novi Zeland koji je na devetom mestu.

Nemačka je na 13. mestu, Kanada 14, Velika Britanija 17, SAD 19, Francuska 21, Brazil 35, Japan 56, Rusija 76. i Kina 84, prema zvaničnom spisku od oko 150 zemalja.

Indija je velika svetska sila sa najlošijim položajem, i nalazi se na nezavidnom 139. mestu.

Prema rang-listi, najmanje srećna zemlja na planeti je Avganistan sa ocenom 2,25, ispred Zimbavea, Ruande, Bocvane i Lesotoa.

Poredeći podatke iz 2020. sa pretnodnim godinama, da bi se odredio uticaj pandemije koronavirusa, autori studije su primetili znatno „povišenu frekventnost negativnih emocija u oko trećini zemalja”.

Međutim u 22 zemlje taj indikator je bio pozitivan, a prema rečima jednog od koautora studije Džona Helivela, iznenađuje što u proseku nije bilo pada osećanja dobrobiti, kada su ljudi ocenjivali sopstveni život.

On je rekao da je moguće objašnjenje da ljudi vide kovid-19 kao zajedničku pretnju koja dolazi spolja i deluje u celom svetu i koja donosi veće osećanje solidarnosti i empatije.

Uprkos dugim zimama i reputaciji njihovih stanovnika da su usamljenici, nordijske zemlje imaju vrlo visok životni standard, javne službe koje dobro funkcionišu, puno prirode, šuma i jezera, a vrlo su dobro ocenjene i kada je reč o solidarnosti i borbi protiv siromaštva i svih vrsta nejednakosti, piše „Frans pres”.