Studije pokazuju da ovo zapaljensko stanje može da utiče na organe širom tela, a ne samo na one koji učestvuju u reprodukciji.
Džuli Neš dobila je prvu menstruaciju sa 14 godina. Bolovi su bili toliko jaki da je povraćala i satima ležala u krevetu. Posle više od decenije sličnih simptoma, konačno joj je dijagnostikovana endometrioza, bolest kod koje se tkivo slično sluzokoži materice razvija izvan tog organa u obliku lezija i cista.
Poslednjih godina Neš, sada 40-godišnja agentkinja za nekretnine iz Alvina u Teksasu, patila je od neobičnog niza dodatnih simptoma – intenzivnog umora, zatvora, stalne potrebe za mokrenjem, osećaja pečenja u stomaku i bolova u kukovima, nozi i donjem delu leđa – koji naizgled nisu bili povezani sa bolešću.
Nekoliko godina “živela sam na kauču, radeći samo ono najosnovnije za svoju decu, spremna da odustanem od života”, priseća se ona za National geographic. Kontinuirano uzimanje kontraceptivnih pilula pomoglo je, ali Neš je simptome ostavila iza sebe tek posle opsežne operacije prošle godine. Lekar je uklonio lezije ne samo oko njene karlice, već i sa delova debelog creva, mišića leđa, nerava želuca i drugih područja.
„Nisam shvatala da su svi ti drugi problemi bili posledica endometrioze“, kaže Neš.
Lekari primarne zdravstvene zaštite, ginekolozi, pa čak i sami pacijenti, prečesto posmatraju endometriozu kao bolest povezanu sa reprodukcijom, koju prvenstveno treba lečiti kada neko želi da zatrudni, kaže Megan Vason, ginekološka hirurškinja specijalizovana za minimalno invazivnu hirurgiju na klinici Mejo u Finiksu, koja leči pacijentkinje sa endometriozom. Međutim, u operacionoj sali ona je uklanjala endometrijalne lezije sa pluća, creva, slezine, pa čak i perikardijalne kese koja okružuje srce.
„Zapaljenski proces koji predstavlja endometrioza zaista može da utiče na svaki pojedinačni sistem organa“, kaže Vason. „Može da izazove čitav niz simptoma koji mogu značajno da utiču na kvalitet života i da ljudima život učine veoma teškim.“
Tokom protekle godine studije su potvrdile iskustva pacijentkinja, otkrivajući zapanjujuće dugačak spisak simptoma i zdravstvenih stanja kod nekih žena i istražujući neke od dalekosežnih posledica ove bolesti. Istraživači su takođe otkrili sve veći broj molekularnih signala u krvi i pljuvački. Sve ovo bi na kraju moglo da dovede do ranijeg postavljanja dijagnoze i šireg spektra terapija.
Žene mogu imati stotine simptoma i zdravstvenih stanja
Za potrebe studije na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku, naučnici su koristili anonimne elektronske zdravstvene kartone gotovo 40.000 pacijentkinja iz šest univerzitetskih zdravstvenih sistema širom te američke savezne države kako bi uporedili simptome i bolesti kod žena kojima je dijagnostikovana endometrioza sa ženama sličnih godina koje je nemaju.
Nije iznenađujuće što su žene sa ovim stanjem češće imale obilne menstruacije, ciste na jajnicima, neplodnost i druge ginekološke probleme. Međutim, naučnici su takođe utvrdili brojne manje očigledne veze, uključujući astmu, autoimune bolesti, migrene, gastroezofagealni refluks i nedostatak vitamina D. Na kraju je tim identifikovao nekoliko stotina simptoma i zdravstvenih stanja kod žena sa ovom bolešću.
Mehanizmi koji stoje iza ovih stanja nisu proučavani, ali stručnjaci ukazuju na niz verovatnih objašnjenja. Neka mogu biti posledica preosetljivosti na bol, koja se može razviti kada ljudi dugo žive sa bilo kojim hroničnim, veoma bolnim stanjem. Druga mogu proisteći iz sistemske upale ili viška estrogena za koji je poznato da ga proizvode endometrijalne lezije. Verovatno su uključeni i geni, budući da gotovo desetak drugih bolnih ili zapaljenskih stanja deli određene obrasce genske ekspresije sa endometriozom.
Ovo istraživanje zasnovano na podacima iz stvarnog života jasno pokazuje da je „endometrioza komplikovana bolest“ kod koje se mnogo toga događa širom organizma, kaže Marina Sirota, pedijatrica i naučnica koja se bavi analizom podataka na UCSF-u i glavna autorka rada. Kao jedan od primera, neobjavljeni i sa ovom studijom nepovezani rad njene laboratorije sa ćelijama izdvojenim iz biopsija pacijentkinja pokazuje da bolest može da poremeti komunikaciju između imunskih ćelija, kao i regulaciju nervnih puteva.
Kako laboratorije sve dublje istražuju širok spektar posledica endometrioze, rezultati otvaraju nova pitanja. Studija objavljena prošlog leta u časopisu „Hypertension“ pokušala je da istraži zašto je ova bolest povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja. Krvni pritisak obično raste kada su ljudi izloženi fizičkim stresorima, poput neprijatno niskih temperatura, ali je u ovoj studiji opadao. Na koji način bi ovaj izmenjeni odgovor mogao da doprinese riziku od srčanih bolesti i dalje je misterija.
Novi pristupi mogli bi da dovedu do bržeg postavljanja dijagnoze
Trenutne procene pokazuju da endometrioza pogađa oko 11 odsto žena u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je verovatno da mnogo više njih nema dijagnozu, posebno zato što je često potrebno i do deset godina da bi bolest bila dijagnostikovana, piše National Geographic.
Prepoznavanje naizgled nepovezanih stanja moglo bi to da promeni, tako što bi se ranije identifikovale žene kojima bi mogle biti potrebne dodatne pretrage, kaže Sirota. Ako bi buduće studije, na primer, potvrdile veze koje je njeno istraživanje otkrilo, neurolozi koji leče ženu zbog migrene, a koja istovremeno ima refluks i bolove u karlici, mogli bi da je upute na dodatne pretrage za endometriozu.
Danas se endometrioza može definitivno dijagnostikovati tek nakon biopsije tkiva.
Premalo žena stigne do te tačke, kaže Linda Đudiče, koautorka studije zasnovane na bazi podataka i dugogodišnja reproduktivna endokrinološkinja na UCSF-u. „Godinama trpeti bol, a ne znati zašto – biti odbacivan, kao što su mnoge žene bile, uz tvrdnje da su jaki menstrualni grčevinormalni ili da je sve to u njihovoj glavi – veoma je obeshrabrujuće i oduzima osećaj kontrole“, kaže ona.
Trenutno desetak biotehnoloških kompanija razvija alate za skrining ili možda dijagnostikovanje ovog stanja. Njihovi testovi koriste pljuvačku, krv ili menstrualnu krv kako bi istražili sistemske markere povezane sa endometriozom. Jedan test, na primer, traga za sićušnim regulatorima gena povezanim sa razvojem endometrioze. Drugi traži proteine u krvi povezane sa bolešću. Neki testovi su već dostupni u SAD, ali stručnjaci kažu da je potrebno više istraživanja kako bi se procenila njihova tačnost.
Vason željno iščekuje vreme kada će takvi testovi, nakon što se dokaže njihova pouzdanost, omogućiti otkrivanje bolesti kod ljudi koji imaju simptome, ali trenutno prolaze neprimećeno kroz zdravstveni sistem. „Mislim da bi bilo fenomenalno staviti ove testove u ruke pedijatara i lekara primarne zdravstvene zaštite, kako bi dobili još jedan alat koji bi im omogućio da kažu da se možda nešto događa“, kaže Vason.
Mogućnost unapređenja različitih načina lečenja
Prepoznavanje neuobičajenih simptoma i stanja moglo bi jednog dana da unapredi i terapiju, ne samo za endometriozu već i za druga oboljenja, kaže Đudiče. Endometriozu je najbolje lečiti multidisciplinarnim pristupom, tako da ginekolozi, na primer, sarađuju sa neurolozima kada pacijentkinje imaju i endometriozu i migrene, kaže ona.
Lečenje sistemske upale kod pacijentkinje sa endometriozom može da poboljša i druga oboljenja povezana sa upalom. Kao što se dogodilo u slučaju Neš, Vason je viđala pacijentkinje kod kojih su brojni zdravstveni problemi nestali nakon uklanjanja endometrijalnih lezija. „Kada dođemo do glavnog izvora upale i lečimo ga, ostatak tela će prirodno moći da počne da se oporavlja“, kaže ona.
Lekovi koji se propisuju za druge bolesti takođe bi mogli da pomognu u ublažavanju simptoma endometrioze. Prema neobjavljenom istraživanju Sirote, statini, lekovi koji se koriste za snižavanje visokog holesterola, kao i antimalarik primakin, ublažili su bol povezan sa endometriozom kod laboratorijskih životinja.
Svaki napredak u lečenju endometrioze od ključnog je značaja, budući da je današnje lečenje uglavnom ispod optimalnog nivoa, navode istraživači koji su analizirali deset godina podataka o zahtevima prema zdravstvenom osiguranju u SAD. Hormonska kontracepcija preporučuje se kao prva linija terapije protiv bolova, ali se često zanemaruje u korist opioidnih lekova ili hirurške histerektomije. Histerektomija često ne uspeva da zaustavi bol jer lezije mogu da postoje i izvan materice.
Ženama sa uznapredovalim oblicima bolesti potrebna je ista minimalno invazivna ginekološka operacija kojoj je bila podvrgnuta Neš, poznata kao eksciziona hirurgija. Njome se „endometrioza uklanja iz korena – ćelije se odstranjuju iz abdomena, karlice, grudne duplje – gde god da se nalaze“, kaže Vason (iako mikroskopske ćelije mogu ostati neprimećene i kasnije izazvati ponovno pogoršanje bolesti). Ovu operaciju najčešće izvode specijalizovani hirurzi minimalno invazivne hirurgije, dok su ginekolozi skloniji spaljivanju, odnosno ablaciji tkiva. Hirurško uklanjanje tkiva ima veće šanse da smanji hronični bol.
Ipak, potrebno je još mnogo istraživanja kako bi se u potpunosti razumeli svi načini na koje endometrioza utiče na telo žene. Đudiče kaže da ju je u studiji UCSF-a iznenadilo otkriće stotina komorbiditeta.
„Očekivala sam možda najviše 10 ili 15“, kaže ona. „To je zanimljivo iz perspektive same bolesti, ali i zbog mogućnosti da posmatramo osobu u celini, a ne samo jedan deo slagalice.“
Izvor: N1
Komentari (0)