Amirhusein Jarparvar, specijalista za zdravlje i ishranu u Unicefu, kaže kad je u pitanju region centralnoistočne Evrope i centralne Azije, da postoje mnogobrojne zemlje koje imaju visoku stopu neuhranjenosti, ali takođe postoji i talas gojaznosti dece ispod pete godine. Kad se pogleda statistika iz 2000. godine u odnosu na onu iz 2018, gost N1 kaže da je sto odsto veća stopa gojaznosti dece, i da je to jedna zabrinjavajuća situacija.
Pravilna ishrana treba da krene u trudnoći i prioritet su prve dve godine, naglašava Jarparvar, dodajući da se tako sprečava i gojaznost. “Deca koja nikada nisu bila dojena imaju veću stopu gojaznosti, naročito u prvoj i drugoj deceniji života”, dodaje.
Jarparvar kaže da bebe sa šest meseci kreću s prvom hranom, pored majčinog mleka, a da se tu javlja problem – nedostatak raznovrsnosti komplementarne hrane. “Imamo visoke stope trošenja veštačke komplementarne hrane, a većina te hrane u ovom regionu ne ispunjava minimalne standarde za potrebe dece u tom dobu”, ističe gost N1.
Doktorka Ljiljana Stanković, nacionalna kordinatorka za podršku dojenju i razvojnu negu novorođenčeta, iz GAK Narodni front kaže da, kao društvo, nismo svesni značaja dojenja i toga da je to najvažniji prirodni resurs svake države.
.jpg)
Foto: Fotolia
“Majka je svemir za svoju bebu, ona dizajnira mleko iz minuta u minut. Mleko se menja prema godišenjm dobu, prema polu njenog deteta, što nijedna industrija nije uspela da isprati. Mamino mleko je uvek dostupno, ne može da bude zagađeno”, navodi gošća Dana uživo, govoreći o prednostima dojenja.
Novorođenče je najsigurnije na grudima i u rukama svoje majke, istakla je.
Poruke koje industrija mlečnih formula šalje, stvaraju lažnu sliku kod mladih majki da nešto može da zameni ono što one stvaraju svojim telom, kaže doktorka i dodaje: “Ono što vi stvarate vašoj deci, ne postoji mogućnost da proizvede nijedna fabrika na svetu”.
Dr Stanković navodi da majkama stalno govore o važnosti kontakta sa kožom, da je važna kolonizacija bakterijama, i to da u prvom satu dozvole bebi da prvo mleko koje uđe njen digestivni sistem bude mamino – jer su to temelji budućeg zdravlja. “A ako nije temelj kako treba, uvek ćete biti klimavog zdravlja”, naglašava doktorka koja navodi da su nam zato deca ili predebela ili neuhranjena.
Ona napominje da kad bebu hranite flašicom, ona ne zna kad je dosta. “A na dojci to beba sama, instinktivno radi, onda kad je dosta, ona instinktivno sklanja glavicu… Studije su dokazale – deca koja doje su puna samopouzdanja”.
Dr Stanković navodi da majke, što je u našoj kulturi, decu hrane odmah čim čuju da zaplaču. “Plač deteta je način komunikacije, ne plaču bebe samo kad su gladne”, navela je, dodajući da treba da posmatraju svoju decu, kako bi shvatile kada plaču jer su gladna. Ne postoje recepti, preporuke, ali molimo mame da osluškuju svoje srce, da zagrle decu i sve će im to biti dato, navodi dr Stanković.
“Najbolji početak za život je dojenje”, naglašava Jarparvar.
Izvor: N1info.com
Komentari (0)