Do septembra roditeljski dodatak na klik u svim porodilištima

Istovremeno, od sredine godine očekuje se promena oko roditeljskog dodatka koji će biti 100 hiljada dinara.

Mihailo Jovanović, direktor vladine Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, kaže da je projekat “Bebo, dobrodošla na svet” započet dok je sada premijerka Ana Brnabić bila na mestu ministarke za državnu upravu i da informacioni sistem, koji omogućava da se klikom stigne do prijave deteta, dodatka već funkcioniše u tri grada – Leskovcu, Zrenjaninu i Loznici.

Sve je automatizovano, i oni u razgovoru s radnikom u porodilištu završavaju proceduru – prijavljuju ime deteta, zdravstveno osiguranje, JMBG, roditeljski dodatak, pojašnjava Jovanović.

Kaže da je potrebno neko vreme za obuku radnika u porodilištu, međutim navodi da je plan da sva (porodilišta) budu u sistemu do septembra. Zahvaljujući ovom sistemu, roditelji treba da imaju samo ličnu kartu kod sebe, u porodilištu, a sve nadležne institucije međusobno su povezane.

Republički roditeljski dodatak, prijavljen na ovaj način, dolazi u roku od 40 dana, kaže gost “Dana uživo”. Roditelji u porodilištima saopštavaju svoj račun, dobijaju sms poruku da im je obezbeđen dodatak, i to stiže za 40 dana.

Jovanović kaže da dosadašnje iskustvo ova tri grada pokazuje samo pozitivne efekte i da nema kašnjenja u odobrenju dodatka. I mi kontrolišemo na ovaj način šta rade u nekom centru za socijalni rad, da li neki zahtev stoji više od jednog dana u nekoj socijalnoj službi, dodao je.

Naš sledeći korak je da infromatizujemo i lokalni dodatak koji mnoge opštine imaju, kaže Jovanović.

Ana Babović iz organizacije “Srbija u pokretu”, nakon kampanje “Pravo za mame” koja se sada zove “Bravo za mame”, osvrnula se na isplate porodiljama. Ta organizacija zalagala se za promenu zakona, i da država postane direktno odgovorna za isplate, da to ne ide preko poslodavaca, jer se dešavalo da kašnjenja porodiljama budu i po više meseci. Kaže da bi do juna trebalo da profunkcioniše i taj sistem, usled promena zakona. Promenom zakona prošireno je i to da sve žene koje plaćaju socijalno osiguranje imaju šansu za porodiljsku naknadu, a ne samo kao do sada – one sa ugovorom na neodređeno, dodaje.

Ovaj zakon nije doneo nikakvo novo finasijsko opeterećenje državi, samo sredstva koja su i ranije postojala, raspoređena su na najbolji mogući način, istakla je.

Ana Babović navodi da je 100.000 dinara inicijalne pomoći lepa pomoć za početak, da se kupe krevetac, kolica – neko tehničko rešenje. Da bismo poboljšali uslove za stvaranje porodice morate da vidite šta se dešava nakon rođenja dece – da mnoge žene kad se vrate na posao dobiju oitkaz, budu raspoređene na niže radno mesto, kaže ona. Ističe da je često cena rada niža od one koju moraju da plate nekom da im čuva dete, jer u našoj zemlji ne postoje vrtići za decu ispod 12 meseci…

Smatra da sistem pravosuđa ne štiti dovoljno ženu. I država i privreda treba da stvore bolje okruženje za žene. Kao primere navodi to da danas majke mogu mnogo poslova da obavljaju od kuće, da može da im se omogući da dva dana rade od kuće i tri dana u kancelariji, napominje da treba da postoji mogućnost korišćenja pola radnog vremena, da u nekim zemljama majke rade šest sati, ili da raspoređuju radno vreme – deo u kancelariji, deo od kuće. Istakla je i to da se u okviru kompanija u inostranstvu prave vrtići, što je dobro i za roditelje i za decu. Nije dodvoljno da zakon bude dobar, važno je da vidimo koji su još uslovi potrebni da se mladi upuste u taj korak, dodala je.

Celo gostovanje pogledajte u videu: