U Srbiji od šećerne bolesti boluje više od 500 000 ljudi, a pesimističke procene govore da bi se već u narednoj deceniji broj novoobolelih mogao utrostručiti.
Dijabetes tipa II ne ugrožava više samo starije od 40, već i one od 30, a javlja se čak i kod gojazne dece.
Ova teška sistemska bolest leči se doživotno i izaziva brojne, po život opasne kompliikacije.
šećerna bolest ubrzava propadanje i zakrečavanje krvnih sudova, uvećava rizik od pojave tromba i začepljenja, pa su srčani udar i naprasna smrt pet puta češći kod dijabetičara.
Pacijenti koji boluju od dijabetesa za B92 prenose svoja iskustva:
“Pre tri meseca mi je otkriven šećer, a pre deset dana sam doživeo infarkt. Najverovatnije sam dijabetes imao odavno, ali to nisam kontrolisao na vreme.”
“Dijabetes imam oko deset godina. Infarkt sam doživeo pre 15 dana, nisam osećao nikakve simptome da ću doživeti taj infarkt.”
Oboleli od šećerne bolesti sedam puta češće oboljevaju od srčanih bolesti i moraju da budu posebno oprezni, jer su znaci upozorenja kod njih mnogo blaži pa često doživljavaju tzv. nemi infarkt.
Komplikacije su nažalost daleko teže, upozorava Radoslav Romanović iz Centra za urgentno internu medicinu VMA.
“Imaju nespecifične tegobe, ubrzano zamaranje, nedostatak vazduha, mučninu, nagon na povraćanja, koji u prvom trenutku ne ukazuju na probelame sa srcem, ali u kasnijem toku se dijagnostikuju akutni infarkt miokarda – srčani udar”, objašnjava on.
“Takvi bolesnici češće moraju zahtevati kompleksno lečenje sa multiplim intervencijama ili u angio salama, ili u kardiohirurškim salama”, navodi Romanović.
Zbog mnogo težeg toka bolesti muškarci dijabetičari umiru dva puta češće, a žene čak pet puta češće posle preležanog srčanog udara.
Razlog su teška oštećenja na krvnim sudovima koje izaziva šećerna bolest, objašnjava načelnik Odseka za funkcionalnu dijagnostiku Klinike za kardiologiju VMA, Žarko Vučinić.
“Kalcifikacije, suženje krvnih sudova, da je to mnogo izraženije, znači na više krvnih sudova, da zahvata najčešće i onu glavnu arteriju – left main – znači glavna ta leva koronarna arterija koja ishranjuje najveći deo srca”, navodi on.
“Left main je mnogo češći kod dijabetičara. Vrlo često se vide te kalcifikacije, naslage kalcijuma na krvnim sudovima, što govori da su to neke već ireverzibilne promene jer kad se pojavi kalcijum on ne može više da se odatle skloni bilo kakvim lekovima”, upozorava Vučinić.
Ukoliko se šećerna bolest otkrije na vreme, a zatim odgovarajućinm načinom ishrane i pre svega lekovima drži pod kontrolom, ne samo komplikacije dijabetesa na srcu, već i na očima, bubrezima, perifernim nervima, mogu se sprečiti ili bar za duže vreme odložiti.
Komentari (0)