Na današnji dan 1959. godine Generalna skupština Ujedninjenih nacija usvojila je Deklaraciju o pravima deteta, a istog datuma 1989. godine usvojena je Konvencija o pravima deteta.
Inkluzija – glavni fokus ovogodišnjeg temata
Od klimatskih promena, obrazovanja i mentalnog zdravlja, do okončanja rasizma i diskriminacije, deca i mladi ljudi trebalo bi da podignu svoj glas o pitanjima koja su važna njihovoj generaciji, a odrasli bi trebalo da stvore bolju budućnost.
Foto: Freepik
Ovogodišnji fokus Dana deteta je na inkluziji kao veoma važnom faktoru za razvoj deteta. Od uključivanja deteta u igru do poboljšanja uslova za decu iz najosetljivijih grupa biti deo zajednice je ono što olakšava detetu da stekne samopouzdanje i da sigurnom koracima ide u budućnost.
Jedan od najvažnijih faktora inkluzije deteta je svakako obrazovanje koje daje mnogobrojne prilike da dete u životu napreduje i razvija se. Procenjuej se da u svetu ima 240 miliona dece sa smetnjama u razvoju i baš iz tog razloga neophodno je razmotriti nove i savremene načine uključivanja dece u obrazovni sistem.
Deci sa smetnjama u razvoju je potrebno obezbediti kvalitetno obrazovanje i jednake šanse kako bi im bilo omogućeno da razviju svoje veštine i budu prihvaćeni u zajednici.
Šta je inkluzivno obrazovanje?
Inkluzivno obrazovanje je ceo novi sistem vrednosti koji se primenjuje u okviru inkluzivne nastave. Inkluzivna učionica pretpostavlja prisustvo nastavnika i defektologa koji zajedničkim radom učestvuju u obrazovanju dece i svakom detetu pružaju jednake šanse.
Pored dece sa smetnjama u razvoju, ono obuhvata svu decu bez obzira na njihovu rasu, pol, seksualno opredeljenje, veroispovest i socijalni status.
Foto: Freepik
Drugarstvo i razumevanje pre svega
Mnogi stručnjaci se slažu sa mišljenjem da svako dete treba da imaju jednake šanse za obrazovanje, te ističu da decu sa određenim poteškoćama u učenju ili smetnjama u razvoju ne treba isključivati iz opšteg sistema obrazovanja. Njihova izolacija može ograničiti njihov društveni razvoj, kreativnost i stvoriti dugoročne prepreke u njihovom životu.
Najvažnije prednosti inkluzije su:
Jednaka vrednost za sve – Vaspitanje počinje od malih nogu i zato je veoma bitno promovisati jednakost unutar škole i učionice kako bi ono imali celoživotni efekat kod deteta. Na taj način dete raste u sredini koja ne podržava predrasude, a ima dugotrajni efekat koji će se kasnije odražavati i promovisanje jednakosti i na radnom mestu, kao i u svakodnevnom životu.
Prijateljstvo i razumevanje – Inkluzivno obrazovanje pomaže drugovima i drugaricama iz razreda da se povežu i izgrade prijateljstva jedni sa drugima. Povezujući sve učenike u istoj učionici, bez obzira na sposobnosti, drugovi iz razreda imaju priliku da se bolje upoznaju. Oni mogu da uče jedni od drugih, razmenjuju iskustva i sklapaju prijateljstva. Ovo može pomoći da se razbiju barijere i predrasude koje mogu postojati između različitih grupa ljudi.
Inkluzivno obrazovanje može biti od ključnog značaja u pomaganju svim učenicima da se osećaju samopouzdano i cenjeno, kako u učionici tako i van nje.
Foto: Freepik
Smanjuje vršnjačko nasilje – Inkluzivno obrazovanje može pomoći da se smanji maltretiranje i uznemiravanje u školama stvaranjem bezbednog i prijatnog okruženja za sve učenike. Osiguravajući da se svi učenici osećaju dobrodošli i uključeni u školsku zajednicu, inkluzivno obrazovanje može pomoći da se spreči vršnjačko nasilje. Pored toga, inkluzivno obrazovanje takođe može pomoći u pružanju podrške učenicima koji su bili žrtve maltretiranja ili uznemiravanja.
Pružajući učenicima bezbedno mesto da se obrate za pomoć, inkluzivno obrazovanje može pomoći da se smanji negativan uticaj koji vršnjačko nasilje može imati na živote učenika.
Preuzmite Vršnjačko nasilje – vodič za roditelje
Inkluzija u Srbiji
Prošlo je dvanaest godina od kako je u Srbiji zvanično uvedeno inkluzivno obrazovanje. S obzirom na to se iza nas nalazi kratak vremenski period, inkluzivno obrazovanje u Srbiji i dalje nailazi na brojne prepreke. To se pre svega ogleda u finansijskoj i sistemskoj podršci koja često izostaje.
Kako bi se inkluzivno obrazovanje zaista sprovelo u delo ”nephodno je edukovati nastavnike i pružiti im odgovarajuću profesionalnu podršku putem organizovanih obuka, rekla je za Vreme
Raisa Venalainen, stručnjakinja za ovu oblast i savetnica na projektu “Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou – DILS” srpskog Ministarstva prosvete i nauke.
U okviru svojih metodoloških i pedagoških programa na studijama, budućim nastavnicima bi trebalo da bude omogućeno više znanja, ali pre svega prakse kako bi tokom svoje pedagoške profesije mogli uspešnije da se prilagode novim izazovima.
Foto: Freepik
Iza grubog termina inkluzija kriju se nežne dečije duše koje vape za drugarstvom, kriju se deca koja žele da se poigraju između dve vatre, kriju se jednostavne, ali ključne potrebe, da budu deo društva. Prepreke koje društvo pokušava da otkloni često nisu dovoljne, a sistem je trom i sporo reaguje na sve potrebe koje bi morale biti ispunjene.
Zato na današnji dan kada slavimo decu vi nemojte čekati da država sprovodi inkluziju, iako je to prekopotrebno i neophodno – naučite dete da pozove drugare u igru, nemojte isticati razlike i učite ih da vole različitosti jer zapravo tu se krije koren uključenosti svakog deteta u društvo.
