Od tragedije u Ribnikaru roditelji sve više obraćaju pažnju na eventualne traumatične događaje koji bi mogli uticati na njihovu decu.
Delimo sa vama smernica koje vam mogu pomoći u tim ni malo jednostavnim i lakim razgovorima.
Foto: Canva
1. Vi započnite razgovor
Ne skrivajte svoje emocije i ne izbegavajte temu. Izbegavanje priče vodi tome da će se dete zabrinuti i zbuniti, ali isto tako čuti razne dezinformacije i poverovati netačnim vestima. Pitajte dete kako je saznalo za događaj, šta su čuli, gde su pročitali.. Pitajte svoje dete
kako se oseća i šta misli o tom događaju. Dozvolite detetu da ispolji svoje emocije i podržite ga u tome. Ne spekulišite o mogućim motivima počinioca.
2. Pričajte o bezbednosti
Dopustite detetu da iskaže svoje brige i postavi pitanja. Ispravite svaku netačnu informaciju koje dete ima, posebno one koje imaju kontekst da su pucnjave česte i da su deca nebezbedna u školi.
Nemojte ulaziti u detalje događaja, stavite akcenat na bezbednost i pomozite deci da stvore svoj plan koji će primeniti u slučaju svih hitnih događaja i situacija.
3. Recite im da je normalno da se boje
Svi se plaše kada se nađu u opasnosti. Strah je prirodna reakcija tela koja nas sprema na reakciju kada se događa nešto strašno. Pomozite deci da razumeju da su njihove prirodne reakcije sasvim normalne.
4. Identifikujte važne osobe
Podsetite svoju decu da nastavnici, učitelji, radnici obezbeđenja, policija, vatrogasci – rade svaki dan na tome da oni budu bezbedni u školi. Recite im da je moguće da će imati vežbe ponašanja u hitnim situacijama i da je to samo primer toga šta se sve radi za njihovu bezbednost. Deca koja prolaze kroz takve vežbe imaju veću sigurnost da donose dobre odluke u pravim kriznim situacijama.
5. Pratite znake moguće traume kod deteta
Normalno je da deca budu uplašena i napeta zbog pucnjave u školi. Ako vam se čini da je dete jako uplašeno, besno ili se zatvorilo u sebe, potražite stručnu pomoć.
(Izvor Save the Children)
Foto: freepik
Šta još možemo da uradimo:
1. Predložite da se u školi organizuju grupni vršnjački razgovori na ovu temu sa psihologom i pedagogom škole
2. Podstaknite saosećanje dece sa nemilim događajem uz poruku da uvek možemo da pronađemo rešenje za sve probleme koje ih tište samo ali je važno da o problemima otvoreno razgovaramo. Da za ovakve postupke ne postoji opravdanje i da nasilje nikada nije rešenje.
3. Pokažite saosećanje prema svim učesnicima ovog događaja. Ne spekulišite. Ne navodite šta biste vi uradili onome na koga ste besni. Potrežite pomoć ako vas ovo u velikoj meri uznemirava i ne možete pribrano da razgovarate sa decom.
4. Potrebno si nam češći edukativni roditeljski sastanci na kojima ćemo podsticati otvorene razgovore o dečijim osećanjima, znacima koje deca ispoljavaju kad ne žele otvoreno da kažu šta ih muči i pozvati roditelje na saradnju sa školom za dobrobit svih učenika. Ocene možemo da vidimo i u elektronskom dnevniku.
5. Insistirajte da škola ima obezbeđenje i da se vodi računa o tome šta učenici unose u školu
6. Potrebno je da svi mnogo više brinemo o svom mentalnom zdravlju i mentalnom zdravlju naše dece
7. Ne zatvarajte oči pred problemima druge dece, odeljenja, škole, društva. Svi smo mi deo jedne iste zajednice i teško uz sve napore možemo da živimo normalno ako nas zanima isključivo naše dece i naš mali mikrosvet.
