Kada su mame tukle decu varjačama bilo nam je bolje? Nije fizičko zlostavljanje kada tata dečaka od šest godina bije kaišem?
Kako je moguće da roditeljii dalje smatraju da je batina vaspitanje?
Zaista smo se istinski zamislili nad komentarima koje smo dobili na tekst „Tužne priče školaraca: Pre 40 godina deca dobijala batine kaišem i varjačom (VIDEO)” jer je dobar deo njih podržavao batine kao vaspitnu metodu. Podsećamo, da prema Strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i Opštem protokolu za zaštitu od nasilja telesno kažnjavanje deteta kao vaspitno sredstvo predstavlja jedan od oblika fizičkog nasilja nad detetom.
Foto: PrintScreen
Deca su davala izjave o fizičkom kažnjavanju, a njihove priče bacile su svetlo na jedan vaspitni pristup koji je decenijama bio deo naše kulture. Ovaj snimak otvorio je vrata prošlosti, a Bebac ne može a da ne isprati reakcije i komentare na društvenim mrežama koji sa setom i nostalgijom priželjkuju „stara dobra vremena” kada se znalo „gde je deci mesto” jer su „deca tada poštovala starije”.
Razumemo da su stavovi različiti i često nasleđeni iz prethodnih generacija, ali važno je sagledati situaciju kritički i zdravog razuma.
Neki od vas tvrde da su i sami rasli uz ovakve vaspitne metode i da nisu iskusili traume. Međutim, važno je razumeti da svako dete reaguje različito na fizičko kažnjavanje, a nekada ste možda vi bili to dete. Istraživanja ukazuju na to da takve metode mogu ostaviti dugoročne posledice na mentalno zdravlje dece, izazivajući frustraciju, agresivnost, depresiju i anksioznost.
„Ja sam rasla i vaspitavana kao ta deca koju su roditelji vaspitavali i podizali uz opravdane kazne pa i batine.Ne govore deca o prebijanju i zlostavljanju. Ne mislim da su istraumirana. Svi smo izrasli u dobre ljude,radnike i građane.”
Jedan komentar iznosi zabrinutost zbog toga što današnji roditelji, usled pritiska društva, koriste moderne metode vaspitanja koje stvaraju razmaženu decu. Međutim, želimo ukazati na to da postoje alternative koje podstiču odgovorno ponašanje, a istovremeno su bazirane na dijalogu i podršci. Slažemo se sa tim da nije svrsishodno ići iz krajnosti u krajnost i dopuštati deci sve. Međutim, to nema veze sa pravilnim vaspitanjem jer je i to zapravo nepravilno vaspitanje.
„Deca na snimku smo mi, odnosno generacije 70-80-ih. Hoćete reći da smo svi mentalno oboleli jer smo dobijali batine od roditelja kad smo zaslužili? Pa niste u pravu. Drugo, deca moraju da se boje roditelja, da imaju strahopoštovanje jer će onda dobro razmisliti pre nego što urade nešto što ne treba. Prvo što će pomisliti, šta će mi mama ili tata reći.”
Pojedini komentari iznose mišljenje da deca moraju osećati strahopoštovanje prema roditeljima kako bi razmislila pre nego što nešto urade. Međutim, postavlja se pitanje da li je strah pravi put ka odgovornosti ili može izazvati suprotan efekat – stvaranje stresa i nemoći kod dece koja upravo pribegavaju nasilju kao načinu adaptacije na nepovoljne situacije, a kasnije su to isfrustrirane odrasle osobe koje će na sličan način prevazilaziti životne izazove.
„Evo sva sam psiho zbog prutića kojim sam dobijala batine isključivo kad bih bas napravila prekršaj,a nije da nisam bila nemirna,otkada drugi odlučuju kako vaspitati djecu postala su nemoguće bezobrazna.Vidi se kakva su, svaki dan osvane natpis u novinama”
Jedna od devojčica sa arhivskog snimka govori kako je mama tako udarila da je slomila varjaču pa je morala da kupi novu. Nismo sigurni da je tu reč o prutiću, i takođe nismo sigurni da je ta devojčica zaslužila da se komad drveta lomi o bilo koji deo njenog tela samo zato što je bila nestašna.
DECA SU NESTAŠNA.
Važno je razumeti da deca nisu namerna u svojim nestašlucima, te se njihovo ponašanje može bolje rešiti dijalogom i podrškom, umesto fizičkim kažnjavanjem. U današnjem društvu gde postoji mnogo resursa o savremenim pristupima vaspitanju, predlažemo da razmislite o pozitivnim metodama koje podstiču ljubav, razumevanje i odgovornost. LJUBAV NIJE BATINA. BOL, STRAH, SUZA. Jeste da to zahteva strpljenje, vreme i pažnju, ali niko nije rekao da je odgovorno roditeljstvo lako.
„Baš mi je narušeno mentalno zdravlje i mojoj generaciji. Gluposti. Ja sam rodila svoje dete i vaspitaću ga kako želim. Ovde deca ne govore o nasilju i nasilje nije ako nekada dobije dete malo po guzi ili ako se kazni.To je vaspitna metoda. Deca danas zapovedaju roditeljima i to je super”.
„Znaju se granice,tad to nije bilo nasilje već vaspitna mera. Danas i u školi uče decu da to nije dozvoljeno i da mogu da prijave roditelje a onda ne znaju ni oni šta će sa njima. Sve je postalo besmisleno bez ikakvih moralnih, porodičnih vrednosti.”
„Pametno i danas bi trebala da se uvede ta vaspitna mjera”
„Bar ta deca nisu smela da pomisle da dignu ruku na svoje roditelje, vaspitače, učitelje ili drugare. A danas se svet otrgao kontroli. Deca ubijaju decu, deca ubijaju roditelje. Sve je više haosa…. Dok su radili prutići, kaiševi ili papuče deca su bila normalnija i znali da poštuju roditelje i starije, a danas se deci dozvoljava da uzvraćaju reči i vredjaju starije”.
„Kažu: Na mladima svet ostaje, ako na mladjima svet ostaje živo me interesuje šta će ostati posle njih!”
Naš cilj nije osuđivanje, već podsticanje razmišljanja o dobronamernim vaspitnim metodama koje roditelji primenjuju. Postavljamo vam pitanje – Ako nešto imenujemo kao “vaspitna mera”, da li to nužno znači da je opravdano moralno i etički i ko je to imenovao kao vaspitna mera? Razmislite o posledicama koje ostavljate na emocionalno zdravlje svoje dece jer ipak NA MLADIMA SVET OSTAJE.
Roditeljstvo je izazovno, ali i najvažniji posao. Otvoren dijalog o pristupima vaspitanju može doprineti izgradnji zdravijeg društva, samo je potrebno strpljenje i vera jer se promene ne dešavaju „preko noći”. Hvala vam na iskrenosti, i nadamo se da će ova razmišljanja i kod vas podstaći promene ka pozitivnijem pristupu vaspitanju.
Svi zajedno možemo doprineti boljoj budućnosti za našu decu!
