Učenici iz Srbije nalaze se ispod OECD proseka u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti pokazuju najnoviji podaci PI SA 2022 istraživanja.
Prosečno postignuće naših đaka iz matematike i čitanja je 440, a iz nauke 447. Prosek OECD je 472 iz matematike, 476 iz čitanja i 485 poena iz nauke. U odnosu na prethodni ciklus nema značajnijeg pomeranja Srbije na rang-listi, a naši rezultati su od 2012. stabilni.
(7).jpg)
Foto: Freepik
Oko 43 naših učenika je ispod nivoa funkcionalne pismenosti iz matematike, a svaki treći učenik iz čitanja i nauke ne prebacuje nivo funkcionalne pismenosti. Nacionalni izveštaj još nije završen.
Kakvi su rezultati iz prethodnog PISA ciklusa?
Otkako Srbija učestvuje u PISA studiji, postiguća naših đaka su ispod proseka zemalja OECD-a.
Rezultati poslednjeg ciklusa 2018. su pokazali i da je svaki treći učenik u Srbiji funkcionalno nepismen, odnosno ne ume ono što je naučio u školi da primeni u svakodnevnom životu.
Osnovni nivo pismenosti nije dostiglo 38 odsto učenika u čitanju, 40 odsto u matematici, a 38 odsto u prirodnim naukama.
Prema tim rezultatima, u Srbiji prosečno postignuće na skali matematičke pismenosti iznosi 448 bodova, čitalačke pismenosti 439, a na skali naučne pismenosti 440 bodova, dok je prosečno postignuće u OECD zemljama oko 500 bodova.
Rezultati učenika iz Srbije su za oko 50 poena niži od proseka zemalja OECD-a i država Evropske unije, što znači da im je potrebno godinu do godinu i po dana dodatnog školovanja da bi tu raziliku nadomestili.
Šta je PISA?
PISA se smatra jednim od najcenjenijih istraživanja učeničkih postignuća čiji se rezultati koriste za pobošljanje kvaliteta obrazovanja.
Osnovni cilj PISA istraživanja je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja problema iz svakodnevnog života.
PISA istraživanje realizuje OECD u trogodišnjim ciklusima.
Osnovni cilj studije je da omogući zemljama i obrazovnim sistemima da sagledaju kvalitet obrazovnih postignuća, faktore koji na njih utiču, kao i da donose strateške odluke u obrazovanju na osnovu empirijskih podataka o postignućima đaka i uslovima u kojima se oni školuju.
Izvor: Danas
