Na prvi pogled deluje kao čist paradoks: Svetska zdravstvena organizacija (SZO) baš kao i Američka akademija za pedijatriju (AAP) imaju izuzetno stroge, gotovo vojničke smernice kada se radi o ekranima. Kako upozoravaju, do 18. meseca, odnosno druge godine, vreme ispred ekrana treba da bude nula minuta, a posle toga – maksimalno sat vremena dnevno. Ipak, video pozivi preko Vibera, WhatsApp-a ili neke druge aplikacije su zvanično izuzeti iz tog pravila.
Zašto se video poziv tretira drugačije od crtaća?
Gde leži razlog za ovu blagonaklonost? Psiholozi i lekari ekrane ne posmatraju samo kao staklene površine, već strogo dele ono što se na njima dešava na pasivno konzumiranje i aktivnu interakciju.
Viber, kao i druge aplikacije za video pozive, dobijaju zeleno svetlo da se koriste od najranijeg uzrasta jer se radi o dvosmernoj, aktivnoj komunikaciji, naspram hiponotisanog stanja u koje beba ulazi kada gleda, na primer, crtać na telefonu.
Kada dete gleda crtani film ili klipove na YouTube-u, to je pasivno vreme ispred ekrana. Mozak prima ogromnu količinu brzih vizuelnih i zvučnih stimulusa (dopaminski naleti), a dete samo sedi i upija.
Kod video poziva dešava se suprotno. Baka sa druge strane ekrana maše, pravi pauzu, čeka reakciju deteta, menja izraz lica u zavisnosti od toga šta dete uradi, i izgovara njegovo ime.
Dete mora da procesuira socijalne signale, odgovori na pitanje ili ponovi pokret, kao na primer, da pošalje poljubac ili se igra skrivanja.
View this post on Instagram
Razvoj govora i socijalni odgovor
Mala deca, naročito mlađa od dve godine, imaju problem koji se u psihologiji zove deficit videa. To znači da ona ne mogu da uče reči i koncepte sa ekrana ako je sadržaj jednosmeran.
Međutim, u video pozivu uživo, dete povezuje reči sa stvarnim odgovorom žive osobe. Ako dete kaže “baba”, baka se nasmeje i odgovori. Taj krug komunikacije je temelj za razvoj govora i socijalnih veština.
Održavanje porodičnih veza i bliskosti
SZO prepoznaje da je za mentalno zdravlje i emocionalni razvoj deteta od ogromne važnosti povezanost sa širom porodicom.
Video poziv preko Vibera tu služi samo da premosti daljinu, a ne kao zamena za stvarne ljudske odnose. Dete kroz te pozive uči ko su članovi njegove porodice i gradi emocionalnu stabilnost.
Ono na čemu se insistira je sledeće: da bi video poziv imao ovaj pozitivan efekat, smernice naglašavaju da odrasla osoba mora biti prisutna uz dete.
Roditelj je tu da pomogne detetu da razume šta se dešava na ekranu, čime se sprečava da ekran postane “elektronska dadilja”.
