Posramljivanje malog deteta je vaspitni metod koji se često koristi na našim prostorima, ali da li je opravdan? Sramota je osećaj koji nas tera da menjamo ponašanje kroz negativno razmišljanje o sebi. Kada se dete posrami, ono dobija negativnu sliku o sebi, a ne o svom ponašanju.
Koje su to reči kojima se deca posramljuju?
Najčešće fraze pomoću kojih roditleji žele da posramljujući svoje dete promene njegovo ponašanje su: „Uvek si ti problem”, „Ti nikad ne slušaš”, „Šta nije u redu s tobom?”, „Ti ne znaš ništa da uradiš”, „Zašto ne možeš da budeš kao tvoj brat/sestra?”, „Pravi si pljačljivko/plačljivica”, „Uvek ti nešto pokvariš”…
Roditelji nesvesno posežu za sramoćenjem kao metodom za disciplinovanje mališana, koji su bića u razvoju, koji formiraju svoj identitet i stiču samopouzdanje. Psiholozi upozoravaju da ukoliko se takve izjave često ponavljaju, to može da ugrozi dobrobit deteta.
Zašto posramljivanje nije dobra disciplinska mera?
Posramljivanje kao disciplinska taktika često uključuje upotrebu negativnih komentara i ponižavajućih izjava.
„Ono uključuje komentar – direktni ili indirektni – o tome kakvo je dete. Sramoćenje deluje tako što deci pruža negativnu sliku o sebi – umesto o uticaju njihovog ponašanja”, kaže se u jednom članku na portalu Pregnancy Birth And Beyond.
Deca koja su izložena posramljivanju mogu da razviju negativnu sliku o sebi. Ono otežava komunikaciju između roditelja i deteta – mogu da se povuku ili da razviju otpor prema roditeljskim autoritetima.
Osećaj sramote i posramljivanje
Sramota je kompleksno osećanje, koje podrazumeva neprijatnost, nelagodnost i neprihvatljivost. Ovaj osećaj često proizilazi iz percepcije da je neko prekršio društvene norme, lične vrednosti i očekivanja. Osećaj sramote je subjektivni doživljaj koji varira među ljudima i kulturama.
Potrebno je naučiti dete šta je osećaj sramote, kako da se nosi sa tim osećajem i razgovarati o situacijama koje mogu da izazovu ovaj osećaj.
