Dolazak proleća i prvi lepi dani u mnogima bude prijatne osećaje i emocije. “Najnežnije” godišnje doba doživljavamo kao vreme rasta, obnavljanja, rađanja novih šansi… Sve je lakše ako nas ujutru “sačeka” sunce, svetlost posle dugih, hladnih, iscrpljujućih zimskih dana. Proleće je pravi “eliksir” dobrog raspoloženja. Puni smo elana, energije, bolje se osećamo u sopstvenom telu, oslobodili smo se “preteške” garderobe, mraka i hladnoće, “crnih” misli… Motivisani smo da radimo, izađemo sa prijateljima, prošetamo sa porodicom. Oblačimo odeću svetlijih boja, osećamo se slobodnije i poletnije. Žene najviše vode računa o tome kako izgledaju upravo tokom prvih lepih dana, a psiholozi to tumače konačnim “susretom” sa dnevnim svetlom. Posle zimskog mraka, noći koja je zapravo počinjala neposredno posle ručka, dolaze duži dani, a dnevna svetlost nam obezbeđuje veliku količinu vitamina D. Posledica toga je veća aktivnost neurotransmitera koji na svetlost reaguju tako što jače luče “hormone sreće”, dopamin i serotonin.
 Čovek je “ogledalo univerzuma” i svaka promena u prirodi nosi i promene u čoveku |
Ipak, ima i onih kojima proleće ne prija. Umorniji su, bezvoljniji i neraspoloženi, smeta im bujanje biljaka koje izaziva alergije…. Neki su i “metereopate”, pa im svako kolebanje temperature donosi mnogo fizičkih, ponekad i psihičkih smetnji. Od čega to zavisi? Zašto su neki od nas poletni i zadovoljni, a drugi potpuno “slomljeni”? Oni kojima proleće prija, dobrog su zdravlja tvrde stručnjaci, jer su njihove telesne i emocionalne reakcije “prirodan” odgovor organizma na promenjene temperaturne uslove. Ali, neki od onih kod kojih ove promene izazivaju neprijatnosti, ponekad tolike da im je onemogućeno normalno funkcionisanje, možda pate od sezonskog afektivnog poremećaja. Psiholozi ga definišu kao poremećaj raspoloženja pod uticajem promene godišnjih doba. Zimska depresija ili “zimski bluz”, potpuno su normalna reakcija organizma, ali ukoliko se takva stanja prenesu i na period lepog vremena, treba potražiti stručnu pomoć. Dugoročno izlaganje negativnim emocijama i stanjima, hronična depresija, gubitak energije i volje dovode do loše koncentracije, povećanja težine, smanjenje seksualne želje, slabljenja imuno sistema…
Proleće je posebno teško, tvrde psiholozi, ljudima koji su u bliskoj prošlosti izgubili nekog dragog, pa im prvo “buđenje prirode” bez onog koga su voleli, donosi tugu i jako loše raspoloženje.
Ipak, u većini slučajeva, tvrde stručnjaci, lošeg raspoloženja tokom prolećnih dana ljudi se lako mogu osloboditi uz malo volje. Svakodnevno prošetajte, vozite bicikl, igrajte se sa decom, izvedite psa… Hranite se zdravo, “pustite” sunce u stan, ne sedite u zagušljivim prostorijama, zamenite tamne jastučiće na krevetu onim jarkih boja, kupite saksiju sa cvećem, pustite omiljenu muziku, viđajte se sa prijateljima. Iskoristite lepo vreme, izađite u prirodu, “nabacite” osmeh i volite ljude…
I proverite krvnu sliku, jer iza simptoma prolećnog umora može da se krije i manjak gvožđa, nedostatak vitamina ili povišen holesterol. Proleće ne prija ni ljudima sa nižim krvnim pritiskom, bolesnicima sa čirom u želucu i na dvanaestopalačnom crevu, kao ni astmatičarima kojima smetaju oscilacije vazdušnog pritiska.
Sigfild Kasper, direktor Univerzitetske klinike za psihijatriju i psihoterapiju u Beču, tvrdi da na prolećnom raspoloženju treba “raditi” već tokom zime. Naime, on ima teoriju da su dobro raspoloženi samo ljudi koji su i tokom zime bili aktivni i da je nemoguće biti euforičan i srećan, ukoliko smo hladne dane proveli “uspavano”.
– Nekim ljudima jako je teško da razviju pozitivna osećanja kada stigne proleće jer se tokom zime uglavnom nalaze u tamnim i toplim prostorijama, što je najnepovoljnija kombinacija za psihu. Zbog toga i zimi treba što više izlaziti napolje, čak i po minusu, jer za prolećno buđenje svetlost ima elementarnu ulogu – tvrdi doktor Kasper.
Mrežnjača u ljudskom oku vrlo je važan deo mozga, a kroz nju preko očnog nerva svetlost dopire u međumozak, najvažniji upravljački centar nervnog sistema. To znači da od jačine svetlosti zavisi kako će se aktivirati neurotransmiteri koji regulišu lučenja “hormona sreće”. Serotonim i dopamin ne služe samo da bi se osećali veselo, oni regulišu mnoge važne funkcije organizma kao što su stanja budnosti i i umora, temperatura, libido, apetit, aktivnost želuca i creva…
Receptori za ”prijem poruka” nalaze se u hipotalamusu, a od njega zavise gotovo sve mentalne i fizičke aktivnosti.
I hipotalamus se “budi” u proleće, aktivnije radi, što je još jedno objašnjenje zašto smo po lepom vremenu orniji, komunikativniji i zadovoljniji.
| Stručnjaci savetuju da se na godišnji odmor ide u proleće |
Priroda je, tvrde stručnjaci, stvorila “prolećnu euforiju” kako bi nam ojačala imunološki sistem i obezbedila bolje zdravlje. Odmor nam je najpotrebniji u trenucima kada se organizam adaptira na drugačije uslove, višu temperaturu i nova, intenzivnija osećanja. Dr Kasper tvrdi da kod nekih ljudi svetlost ima potpuno suprotan efekat, odnosno umesto da ih probudi, pokrene i oraspoloži, oni se osećaju bezvoljno, bolesno i umorno. To se dešava zbog toga što ljudi podložni zimskoj depresiji tokom hladnih meseci ostaju potpuno neaktivni, pa proleće dočekaju “ispražnjenih baterija”. Ovakvi problemi leče se tzv. “terapijom svetlom”, koja se kombinuje sa podsticanjem socijalnih kontakata. Međutim, dr Kasper tvrdi da ogromnu ulogu u izlečenju imaju i partneri pacijenata.
– Harmonične emotivne veze i osoba koju volite mogu biti odličan “izvor” svetlosti. Kada neko ko nam mnogo znači osvetli naš život, to na telo i psihu ima isti efekat kao kada bi posle dužeg samovanja na mračnom i tamnom mestu, izašli u divan, osunčan, svetao prostor – kaže dr Kasper.
Druženje i šetnja kao terapija
Poremećaj raspoloženja pod uticajem promene godišnjih doba, ili sezonski afektivni poremećaj, tip je depresije koja počinje u jesen i kulminira tokom zime. Prvi prolećni dani tebalo bi da je eliminišu i “ne bi smela da se vraća” dok god je sunčanih dana. Međutim, lekari upozoravaju da se ovakvi poremećaji raspoloženja sve češće prenose i na prolećne mesece, pa pacijent upada u začarani krug i sa svakom promenom godišnjeg doba sve mu je teže i teže. U tavim situacijama neophodno je potražiti stručnu pomoć, a najupečatljiviji simptomi su umor, neraspoloženje, gubitak interesovanja, potištenost, pojačana potreba za ugljenim hidratima, pospanost, strah od socijalnog odbacivanja i izbegavanje druženja, potreba za osamljivanjem. Česte su i stomačne tegobe, podložnost bakterijama i virusima, pad libida….
Ovaj poremećaj mnogo češće pogađa žene, čak osam puta češće nego muškarce, a vrlo često se javlja i kod adolescenata. Ukoliko ste skloni tome, prvi put ćete ga doživeti između 20. i 30. godine života, a jako retko posle 65. Kao terapija vrlo se uspešno pokazalo izlaganje svetlosti, pa pacijenti sa ovom dijagnozom kao terapiju imaju polusatnu šetnju tokom dana, ples, odmor, kao i “obaveznu” dnevnu dozu smeha.
Prolećna deca su zdravija
Neka istraživanja pokazuju da je proleće, između ostalog, odličan period da uradite detoksikaciju organizma, počnete sa rekreacijom, zasadite cveće, ali i da ostanete u drugom stanju! Naime, neka istraživanja potvrđuju da su deca začeta u prolećnim mesecima najboljeg zdravlja! Pedijatri to tumače boljom ishranom majki, dostupne su im velike količine voća i povrća, što je veoma važno u prvim mesecima kada se plod formira. Dobra i izbalansirana ishrana od prvog dana bebama obezbeđuje bolji imuno sistem i veću otpornost na viruse i bakterije. Takođe, mališani najbolje rezultate u školi imaju upravo u proleće. Bolje pamte, imaju bolju koncentraciju i lakše memorišu gradivo nego u zimskim mesecima. Zbog toga se u mnogim školama u razvijenim zemljama primenjuje princip da se najteže gradivo obrađuje tek sa prvim lepim danima, jer je deci tada najlakše da ga zapamte i razumeju.
Zaljubite se u proleće
Statistike pokazuju da je proleće i “pravi” trenutak da se zaljubite. Žene su u martu, aprilu i maju najotvorenije za veze, tvrde psiholozi, hormoni im pojačavaju seksualnu želju i popravljaju raspoloženje, a lepša i lepršavija garderoba izuzetno stimulativno deluje na njihov stav o sebi. Nema više kaputa, bundi, debelih jakni i kapa, više kože se vidi na telu, što ženama donosi osećaj samopouzdanja, budi im i maštu i čula. I seksolozi se slažu sa tvrdnjom da je seksualna želja najjača upravo u proleće, a statistike pokazuju da se svaki drugi par venča upravo u prolećnim mesecima. Kada do našeg mozga dođe dovoljno dnevne svetlosti, neurotransmiteri pošalju poruke žlezdama da pojačaju doze “dobrih” hormona, u telu je više i feniletilamina, supstance koju stručnjaci nazivaju i ”molekul ljubavi”. Naime zbog ovog “molekula” intenzivnije se i strastvenije zaljubljujemo, a njega u telu najviše imamo u proleće! Baš ovih dana…
Pročitajte još >>
Proleće je vreme za buđenje kože
Komentari (0)