Ukloniti porođajni bol deo je borbe protiv bolova u medicini uopšte. Bol kao osećaj koji sadrži u sebi posebne osobine, osećaj koji je uvek i emocionalne prirode, kroz istoriju bio je predmet proučavanja i analize biologa, psihologa i fiziologa.
Danas, postoje brojni načini da se porođaj obezboli.
Međutim, nisu svi načini obezboljivanja porođaja dostupni svakog ženi jer u mnogome zavise od uslova u porodilištu, zdravstvenog stanja trudnice, termina porođaja i sl. Takođe, nisu ni sve žene saglasne sa upotrebom lekova za obezboljavanje porođaja.
Foto: Shutterstock
Mogu li se porođajni bolovi umanjiti ili izbeći potpuno bezbedno za majku i bebu bez upotrebe lekova?
Psihoprofilaktički metod bezbolnog porođaja je preventivni metod koji objašnjava poreklo porođajnog bola i nalazi način da ga spreči, što se postiže pripremanjem trudnice za bezbolni porođaj.
Vjelvovski, tvorac psihoprofilaktičkog metoda bezbolnog porođaja kao i Read (njegov predhodnik), pošao je u svom istraživanju od shvatanja da je porođaj fiziološki akt i da, prema tome, ne bi trebalo da bude bolan, jer nijedna fiziološka radnja našeg organizma, kao i gutanje, rad creva, rad mokraćne bešike, nije bolna.
Foto Shutterstock
Činjenica da u primitivnih naroda porođaj teče prilično bezbolno, kao i to da se životinje kote bez bolova ili s minimalnim bolovima, služila mu je kao dokaz da je u pravu. Iz svog dugogodišnjeg rada na primeni hipnoze u porođaju takođe je izvukao značajne zaključke: da porođaj može teći bezbolno, da bol nije neophodan i koristan u porođaju, dakle protivno od dotadašnjeg ukorenjenog shvatanja da je bol pri porođaju neizbežan, neminovan i koristan.
Odakle onda bol?
Tvorci psihoprofilaktičkog metoda su, polazeći od navedenih činjenica, smatrali da porođajni bol ima pretežno društveni karakter, tj. da ga je stvorilo društvo svojim naopakim vaspitanjem. Ali su to morali i naučno dokazati, naći teorijsko objašnjenje da je to tako. Prišli su izučavanju i daljoj razradi teorijskih radova velikog ruskog fiziologa Ivana Pavlova i dali naučno objašnjenje za svoja shvatanja. Kao što je pas u Pavlovljevom ogledu počeo da luči pljuvačku na zvuk zvona tako su žene nakon hiljade puta ponavljane reči bol, tu reč vezale za reč porođaj.
Zašto su kontrakcije bolne?
Porođaj je akt koji se obavlja pod uticajem niza kontrakcija (skupljanja) mišića materice. U početku su te kontrakcije retke i slabe, ali napredovanjem porođaja one postaju sve češće i jače. Kontrakcije materice su bolne, njih porodilje i lekari nazivaju „porođajnim bolovima”.
Svakako, postoji jedan lokalni uzrok bolova, koji je vezan za samu matericu i njene kontrakcije. U materici postoje nervni završeci koji su osetljivi za bol. Bol u toku kontrakcija nastaje iz ovih razloga: zbog pritiska u duplji materice koji se stvara za vreme kontrakcije, zbog istezanja krvnih sudova materice, pritiska na grlić materice i, kao najvažnije, zbog promena u hemizmu tkiva nastalih nagomilavanjem raspadnih proizvoda metabolizma (izmene materija), a prvenstveno mlečne kiseline. Sve to može dovesti do bola. Ukoliko su kontrakcije materice pravilnije, utoliko su ti bolovi neznatniji. Uopšte uzev, taj lokalni bol, vezan za kontrakcije materice, nije jak. Čak ne mora ni da se ispolji. Zatim, na njega se može lako uticati putem dovoljnog priliva kiseonika u mišić materice.
Odakle, onda, pojava tako jakih bolova pri porođaju i zašto porođaj predstavlja tako dramatičan čin?
To je otuda što porođajni bol ima pretežno društveni karakter. Bol je stvorilo društvo svojim negativnim vaspitanjem. U ljudski duh je hiljadama godina urezivana dogma o neizbežnosti porođajnih bolova. Predstava o porođaju je predstava o mučnom aktu.
U Bibliji stoji: „Rađaćeš u bolovima”. Literatura je često uzimala porođaj za predmet obrade i dramatizovala ga. Razni jeftini listovi puni su opisa teških porođaja. Filmovi ga takođe koriste za svoje efektne scene. Okolina trudnice, majka, sestre i prijateljice, prepričavaju svoje bolne porođaje.
- Stvaranju uslovnog bolnog refleksa
- Nametnutom strahu
- Nedovoljanom prilivu kiseonika
Reči vezane za porođajni bol ostavljaju u mozgu žene tragove koje stalna ponavljanja pojačavaju i stabilizuju (kao u Pavlovljevom ogledu sa psom). Kad porođaj počne i pojave se kontrakcije, s kojih nadražaj dopire u naš mozak i kad nisu bolne, a pogotovu što mogu do izvesne mere biti i bolne, reč „bol”, koja je toliko slušana, vezuje se za kontrakcije materice u tolikoj meri da kontrakcija i bol postaju sinonimi. Stoga ih ne samo porodilja već i lekari i stručno osoblje jednostavno nazivaju „bolovima”. Dakle, veza kontrakcija – bol predstavlja uslovni bolni refleks koji se obrazuje u kori mozga pod uticajem reci, govora, kao uslovnog nadražaja. Na taj uslovni bolni refleks nadovezuje se obavezno strah od porođaja. Taj strah od bolova i patnji unapred svojstven je samo ljudskom rodu, koji je sposoban da predviđa i nešto što nije doživeo. Sadržaj toga straha je kompleksan.
Kako otkloniti bol?
- RAZUSLOVLJAVANJEM
- DISANJEM
- RELAKSACIJOM
Ukinuti uslovne bolne reflekse znači otkloniti pogrešno vaspitanje trudnica koje je plod predrasuda i neznanjaUkinuti uslovne bolne reflekse znači otkloniti pogrešno vaspitanje trudnica koje je plod predrasuda i neznanja.
Znači, trudnice treba pripremiti za bezbolni porođaj, što se postiže njihovom detaljnom obukom na posebnim kursevima. Tom obukom i objašnjenjima o porođaju i porođajnom bolu, koje treba potkrepiti činjenicama i saznanjima do kojih je nauka došla, umesto ranijih golih i praznih priča da je porođaj bolan, postepeno se odstranjuju uslovne bolne veze i stvaraju takve okolnosti u kojima porođaj nije više ni najmanje dramatičan akt. U toku obuke potrebno je kod trudnica stvoriti i nove uslovne reflekse. Ti novi uslovni refleksi stvaraju se praktičnom obukom trudnice. Ona se izvodi naročito vežbama disanja i mišićne relaksacije (opuštanja), koje će koristiti pri porođaju.
Bezbolni porođaj je moguć. Praksa ga je potvrdila. Ali, podvlačimo, za njega se mora boriti. On se mora naučiti. Bezbolan porođaj mora se zadobiti.
Izvor: knjiga “Bezbolni porođaj”, B.Milošević, R. Prica.
Komentari (0)