Kad su prehlade u pitanju, glavni savet je da se odleži i pije dosta tečnosti, ali i neki lekovi koji se izdaju bez recepta mogu pomoći u ublažavanju simptoma.
Lečenje prehlade uglavnom je usmereno na ublažavanje simptoma dok se organizam bori protiv infekcije.
“Ovi lekovi su uglavnom bezbedni kada se koriste prema uputstvu, ali mnogi preparati protiv prehlade sadrže više aktivnih sastojaka. Različiti proizvodi mogu sadržati istu aktivnu supstancu, čak i kada se prodaju pod potpuno različitim nazivima“, upozorava dr dr Džozef Lebovic, ORL hirurg specijalizovan za bolesti nosa i sinusa u zdravstvenom centru Stony Brook Medicine u Njujorku.
Upravo zbog toga on i još dvoje ORL specijalista za Parade upozoravaju na jednu čestu grešku prilikom uzimanja lekova protiv prehlade.
U pitanju je uzimanje duple doze lekova protiv prehlade, što može predstavljati ozbiljan, pa čak i životno ugrožavajući rizik po zdravlje. A do toga može doći čak i sasvim slučajno.
„Do uzimanja duple doze najčešće dolazi kada osoba koristi dva različita leka koja sadrže istu aktivnu supstancu ili više istih aktivnih sastojaka. Na primer, preparati Mucinex DM i Robitussin DM sadrže i gvajfenezin i dekstrometorfan“, objašnjava dr Lebovic.
On ističe da rizik zavisi od vrste leka i količine koja je uzeta.
Paracetamol, na primer, može izazvati ozbiljno oštećenje jetre. Dr Lebovic podseća da se ova supstanca nalazi u brojnim lekovima koji se izdaju bez recepta, ali i onima koji se dobijaju na recept, uključujući kombinovane preparate protiv prehlade.
Prema američkoj Agenciji za hranu i lekove (FDA), maksimalna ukupna dnevna doza paracetamola za zdrave odrasle osobe iznosi 4.000 miligrama tokom 24 sata. U ovu količinu moraju se uračunati svi lekovi koji sadrže paracetamol.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput ibuprofena, takođe se moraju koristiti u skladu sa uputstvom.
„U slučaju predoziranja, nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu izazvati krvarenje u gastrointestinalnom traktu i čireve, ali i povećati rizik od srčanog i moždanog udara“, kaže dr Margarita Bruni, specijalista otorinolaringologije u zdravstvenom sistemu Northwell Health. „Dekongestivi, poput pseudoefedrina, u prevelikim dozama mogu izazvati uznemirenost, drhtavicu, napade i srčane komplikacije.“
Iako je san važan tokom bolesti, posebno treba voditi računa o kombinovanju lekova protiv prehlade koji sadrže antihistaminike.
„To može izazvati izrazitu pospanost“, upozorava dr Kristina H. Fang, lekarka na Odeljenju za otorinolaringologiju zdravstvenog centra Montefiore i docentkinja na Medicinskom fakultetu Albert Ajnštajn.
Dr Lebovic naglašava da je posebno važno izbegavati kombinovanje lekova koji izazivaju pospanost ukoliko osoba mora da vozi.
Koliko lekova protiv prehlade sme da se uzme tokom dana?
„Ne postoji jedinstvena dnevna doza koja važi za sve lekove protiv prehlade“, objašnjava dr Lebovic.
Prema njegovim rečima, odgovarajuća dnevna doza zavisi od nekoliko faktora:
- Konkretne aktivne supstance.
- Farmaceutskog oblika i sastava leka.
- Starosti osobe, a ponekad i telesne težine.
- Drugih lekova koje osoba koristi.
- Postojećih zdravstvenih problema.
„Najpouzdaniji način da saznate odgovarajuću dozu jeste da pročitate uputstvo za konkretan lek koji uzimate“, kaže on. „U njemu je navedeno koliko leka treba uzeti, koliko često, koja je maksimalna dnevna količina i na koja upozorenja treba obratiti pažnju.“
Kao primer ponovo navodi paracetamol, za koji FDA propisuje maksimalnu ukupnu dozu od 4.000 miligrama u periodu od 24 sata za zdrave odrasle osobe.
„To je gornja granica, a ne količina kojoj treba težiti. Za neke ljude, uključujući osobe sa bolestima jetre ili drugim faktorima rizika, odgovarajuća doza može biti znatno niža“, ističe on.
Tri saveta ORL specijalista
Lekovi protiv prehlade koji se izdaju bez recepta mogu pomoći u ublažavanju simptoma, ali je važno koristiti ih pravilno.
ORL specijalisti izdvojili su tri ključna saveta za njihovu bezbednu upotrebu.
Različiti lekovi mogu sadržati iste aktivne supstance
Dr Lebovic naglašava da je poznavanje sastava lekova najbolji način da se izbegne slučajno uzimanje duple doze.
„Uvek pročitajte deo uputstva u kojem su navedene aktivne supstance, naročito ako koristite više od jednog leka. Proverite da li se neki sastojci ponavljaju“, savetuje on.
Ako niste sigurni da li se određeni lekovi mogu kombinovati, najbolje je da se prethodno posavetujete sa farmaceutom ili lekarom.
Birajte lek prema simptomu koji želite da ublažite
Lekovi protiv prehlade ublažavaju simptome, ali ne ubrzavaju nužno oporavak.
„Prehlade izazivaju virusi i potrebno je vreme da bolest prođe“, objašnjava dr Bruni.
Prema njenim rečima, često nema potrebe za kombinovanim preparatima koji sadrže više aktivnih supstanci, jer oni mogu nepotrebno povećati rizik od neželjenih dejstava.
U mnogim slučajevima dovoljan je lek sa samo jednim aktivnim sastojkom, namenjen ublažavanju konkretnog simptoma.
Proverite da li lek može uticati na postojeće bolesti i terapiju
Dr Fang podseća da pojedini sastojci lekova protiv prehlade mogu povećati krvni pritisak, izazvati pospanost ili stupiti u interakciju sa drugim lekovima, uključujući one koji se koriste za lečenje anksioznosti.
Zbog toga savetuje da se pre uzimanja ovih preparata konsultujete sa lekarom, naročito ako već koristite određenu terapiju ili imate hronične zdravstvene probleme.
Sva tri ORL specijalista saglasna su u jednom: ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu u vezi sa lekovima protiv prehlade, obratite se lekaru ili farmaceutu.
Na taj način možete izbeći slučajno predoziranje i ozbiljne zdravstvene komplikacije.
Izvor: Nova.rs
Komentari (0)