Izgleda da niko nije imun na bolove u leđima. Tužna vest je da će 80 odsto nas u nekom trenutku u životu patiti od bolova u kičmi, a mnogima će to postati dugoročni problem.
Većina će se obratiti lekaru, uzeti lekove protiv bolova ili zapaljenja i nekako nastaviti sa životom. Neki će otići i na rentgen ili magnetnu rezonacu koji će pokazati neko oštećenje strukture i možda će vam biti ponuđena operacija.
No, uprkos velikim napredovanjima u dijagnozi i operativnim tehnikama, mnogi ljudi nikada se neće u potpunosti osloboditi bola.
Specijalisti za bol sve više prihvataju mišljenje da kada bol preraste iz kratkoročnog problema u hronični, na delu su psihološki faktori – koji često učine bol samo još gorim.
U Britaniji se fizioterapeutima sada savetuje da u tretiranje dugoročnog bola u kičmi uvrste principe kognitivno-bihejvioralne terapije u svoj plan (poput opuštanja i vežbi disanja), informišući pacijente o ulozi koju um igra u pogoršanju problema.
Nova knjiga fizioterapeuta Nika Sinfilda ide i korak dalje. On kaže da naš stav može pojačati hronični bol i da je emotivna tenzija skoro sigurno uzrok problema.
„Medicinski stručnjaci uvek traže neku povredu ili oštećenje na kičmi, objašnjenja koja se uklapaju u dijagnozu”, kaže Sinfild. „Budući da je bol fizički, ljudi traže i fizički uzrok. Nažalost, to zapostavlja najčešći razlog za bol u kičmi”.
A to su stres i tenzija koji mogu doći iz najrazličitijih oblasti našeg života – od porodičnih konflikata do stresa na poslu ili čak nerealno visokih očekivanja od nas samih.
„Taj emotivni stres se iskazuje u vidu bolne fizičke tenzije – najčešće u mekim tkivima vrata, na vrhu ramena, u donjim leđima”, objašnjava Sinfild.
A šta kada nam skener pokaže da imamo izlizan disk, pitaćete? „Mnogi od nas imaju strukturne abnormalnosti u leđima ali one ne izazivaju bol. Većina kičmenih oštećenja je bezazlena”.
Naši diskovi se istroše do 20. godine. To je savršeno normalan i bezazlen do procesa starenja i neizbežna posledica gravitacije.
Svaki doktor će vam reći da te abnormalnosti izazivaju bol. Ali ako ih pitate zašto je tolika učestalost ljudi sa hroničnim bolovima u poslednjih 30 godina, oni neće imati odgovor.
Te fizičke nenormalnosti postojale su i dugo pre otkrića skenera ali se promenio broj dijagnostikovanih pacijenata.
Problem je samo što su te „savršeno normalne, degenerativne promene u našoj kičmi počele da se tretiraju kao nenormalna bolna stanja koja nas čine anksioznim i uplašenim.
Mi našu kičmu pogrešno tretiramo kao krhku, nežnu strukturu sklonu oštećenju i „tražimo besmislene instrukcije kako da sedimo, stojimo, savijamo se, radimo i podižemo teret”.
Kao posledica toga postali smo uznemireni a ta anksioznost stvorila je bol koji je povezan sa tenzijom. Polagano nagomilavanje stresa i anksioznosti tokom meseci, čak i godina, može da izazove promenu i napetost mišića, nerava, ligamenata i tetiva – što opet smanjuje protok krvi i kiseonika.
„Mišići bez dovoljno kiseonika mogu da naprave depoe mlečne kiseline, da izazovu spazam, bol, utrnulost ili trnjenje” kaže autor, dodajući da taj bol lako može da se zameni za bol koji je izazvao problem u leđima na prvom mestu.
Sve to sprečava pacijente da prepoznaju da je bol bezazlena napetost u mišićima koja se može otkloniti vežbanjem, opuštanjem i obaveštenošću.
A obaveštenost znači da naučite kako da ne brinete o svom bolu već razmišljate o uticaju svojih emocija na zdravlje. Nažalost, mnogi ljudi odbijaju da poveruju da bol nije samo fizički uzrokovan i da će to značiti da su emotivno slabi.
Ovi pogledi na poreklo bola u leđima jesu kontroverzni, ali mnogi stručnjaci se slažu da tenzije mogu da pogoršaju dugoročni bol čak iako se njihovo obašnjenje uzroka razlikuje od Sifildovog.
„Bol je vrlo subjektivna stvar”, kaže dr Rahul Sival, savetnik za bol i anesteziju u Čelsi & Vestminster bolnici u Londonu.
„Mi verujemo pacijentima na reč kada kažu koliko ih boli, iako skeneri često pokazuju stepen oštećenja koji nema veze sa tolikim stepenom bola”.
Skeneri mogu da imaju negativni fiziološki uticaj na pacijenta sa hroničnim bolovima, kaže Filip Konahan, profesor mišićno-skeletne medicine na Univerzitetu u Lidsu. „Ako skenirate savršeno zdrave ljude videćete neke nepravilnosti. Većina nas ima neka oštećenja ili ispupčene diskove, ali nema bolove”.
Međutim, bilo bi pogrešno reći da bol dolazi samo iz fiziološkog izvora. „Čak i najmanje promene u kičmi mogu da načine velike razlike u bolovima kod nekih”.
Sinfild veruje da su anksioznst i strah ne samo u korenu našeg hroničnog bola u kičmi već i ometaju naš oporavak. Iz tog razloga važno je razmišljati da bol nije samo fizički problem.
Svaki put kada osetite bol zapitajte se da li vas on čini uznemirenim, da li ste perfekcionista ili takmičarski nastrojena soba, da li namećete sebi preveliki teret i zadržavate tenziju u telu?
Probajte da ne brinete i da ignorišete bol. Prihvatite pozitivan stav. Krećite se i budte aktivniji. Rastežite se što više i probajte sa jogom i pilatesom, najboljim vrstama rekreacije za problematičnu kičmu.
Komentari (0)