Alergije: Još mesec dana gušenja

Oni koji pate od alergije na ambroziju još ne mogu da odahnu. Lepo vreme „produžilo” je sezonu cvetanja ovog korova do kraja oktobra. Zbog toga se kijanje, suzenje očiju i gušenje kod alergičnih pacijenata ne smiruju.

I oni koji su prvi put ove godine iskusili neprijatne tegobe zbog ambrozije moraće da sačekaju alergološka ispitivanja i eventualno – imunoterapiju, sve dok ne prestane da se širi polen ove biljke.

Profesor dr Sanvila Rašković, internista-alergolog, načelnik Stacionara na Klinici za alergologiju i kliničku imunologiju KCS, kaže da imunoterapija ne bi imala efekta ako bi se započela tokom sezone cvetanja ambrozije:

– U međuvremenu, pacijenti sa tegobama dobijaju lekove: antihistaminike i glukokortikosteroide. Kad tegobe prestanu, prekida se i terapija kako bi se odradila sva ispitivanja.

Pacijentima su praktično, tokom cvetanja ambrozije, lekovi jedini spas. Jer opšti princip u alergologiji, da se izbegava alergen, u slučaju ambrozije ne može uvek da se ispoštuje.

– U praksi je teško izbeći polen, jer ljudi moraju da izađu iz kuće, na posao, ali naš savet je da se pravila o izbegavanju alergena što više poštuju. Pacijentima savetujemo da ako je moguće ne prolaze preko livade ili kroz park, i da ne idu u krajeve gde je u toku cvetanje ove biljke – kaže prof. Rašković.

I posle vakcinacije, narednu sezonu alergija samo jedna trećina pacijenata dočeka bez simptoma. Jedna trećina tvrdi da im je stanje „isto” ili „malo bolje”, dok ostali ne primećuju nikakav boljitak.

– Jedna godina nije dovoljna da bi se efekti vakcine videli. Kod nekih se stanje već posle jedne vakcinacije znatno popravi, ali da bi se pravi rezultati videli potrebno je vakcinaciju sprovoditi u kontinuitetu od tri do pet godina. To znači da pacijent mora da prima dozu svakih mesec dana barem tri godine, zbog čega neki odustaju – objašnjava dr Rašković.

Vakcina je, kaže naša sagovornica, važna i zbog toga što je dokazano da kod alergičnih pacijenata koji su predisponirani da dobiju astmu, sprečava nastanak ove bolesti, ali i razvijanje preosetljivosti na druge alergene.

Kandidati za vakcinu su svi oni kod kojih je dokazana alergija na polen, koji imaju sezonsku alergijsku kijavicu, i ako su relativno zdravi, bez pridruženih težih bolesti. Imunoterapija se ne uvodi srčanim bolesnicima, ako imaju trenutnu upalu, malignitet ili neku autoimunu bolest.

Imunoterapija se primenjuje na dva načina: sublingvinalno, ukapavanjem u usnu duplju, tačnije pod jezik, što je komfornije za pacijenta, i subkutano – ubrizgavanjem pod kožu.