U srcu porodice Trujanović, ljubav i radost su procvetali uz malog borca, Jovana Trujanovića, koji je doneo toplinu 25. novembra 2021. godine, u 35. nedelji trudnoće. Aleksandra, mlada mama, započinje svoju priču o majčinstvu koje nije krenulo uobičajenim putem, ali su vera i snaga pružili podršku i omogućili im zajedničku pobedu.
Foto: Privatna arhiva
Njeno iskustvo započinje neočekivano, saznavši da je trudna u 15. godini i porađajući se sa samo 16. godina. Sjajna trudnoća uzburkala se jedne noći kada se probudila u mokrom krevetu, suočena sa visokim naprsnućem kanala. Sva njena pažnja usmerena je ka malenom biću u njenom stomaku, želeći i moleći se da sve bude u redu.
Pročitajte priču hrabrog malog Jovana
Jovan Trujanović, mali borac, doneo je ljubav i radost u porodicu Trujanović. 25.11.2021. u 35. nedelji.
Zovem se Aleksandra, mlada mama koja je svoje majčinstvo započela malo drugačije, nego sto sam zamišljala, ali svojom verom i snagom uspeli smo. Saznala sam da sam trudna u svojoj 15. godini, a porodila se u 16. godini. Imala sam sjajnu trudnoću dok se jedne noći nisam probudila u mokrom krevetu. Odmah sam krenula lekaru. Dobila sam visoko naprsnuće kanala. Sva uplašena mislila sam samo o mojoj maloj bebici, samo da se njoj nešto ne desi.
(6).png)
Foto: Privatna arhiva
Hitno su me prevezli u Klinički centar
Hitno sam bila prevezena u Klinički centar Niš. Divni doktori brzo su se pobrinuli za nas. Za nekih pola sata sam dobila najveće blago u mom životu malog borca. Moja briga se smanjila istog trenutka kada sam začula plač mog malog borca. Jovan je rodjen sa 2620grama i 45cm. Doktori su se brzo pobrinuli za njega.
Nakon porođaja došli su dani u inkubatoru
Moj mali, a tako veliki borac prošao je kroz inkubatorske dane, ali ne zadugo. Od trenutka kada su mi doktori dozvolili da pomazim njegovo malo stopalo, da oseti da sam ja uz njega, Jovan je krenuo jos snažnije da se izbori do maminog zagrljaja. Tako je Jovan stigao samo nedelju dana posle porođaja u mamino naručje. Možda će neko reći da je to samo nedelju dana, ali za mene, mamu koja noćima nije spavala, koja se svake sekunde molila za mog malog borca, verujte za mene je to bila čitava večnost.
(9).png)
Foto: Privatna arhiva
Čak i danas kada se setim da osim što sam videla svog sina na porođaju pošto sam se prirodno porodila, nisam mogla ni da ga pomirišem,a kamoli uzmem u naručje.
Trenutak kada sam u ruke uzela mog malog borca je neopisiv. Proveli smo još nedelju dana u bolnici i kasnije izašli kući našem tati koji nas je jedva dočekao. Imali smo malo problema oko oporavka, ali je sve to brzo prošlo. Mi tako mali, a tako snažni.
Jovan me je naučio kako se biju najveće bitke, kako je biti borac
Jovan uskoro puni dve godine, a danas niko ne bi rekao da je on prošao kroz sve to sto je on prošao. Jovan je dete koje puno radosti, svakog se dana budi sa osmehom na licu, nikada se ne umara i uvek je spreman za novu pustolovinu. Sve je prebrodio sa osmehom na licu. U tom se osmehu krije ceo naš svet. Sve nas je naučio da se u životu sve može samo da imamo veru i snagu od naših dragih osoba.
Foto: Privatna arhiva
Svaka majka treba imati ljubav i veru u svoje malo čudo i jer ćete sve zajedno uspeti. Oni tako mali, a tako hrabri, jaki, borbeni naučili su sve nas kako život nije lak, a u isto vreme i nije toliko težak, samo trebamo verovati u sebe.
Mada mi njihovi roditelji to nikada ne zaboravljamo, čim im nesto zafali mi se odmah istresiramo, samo zato sto smo prošli kroz težak period. Ja danas posle dve godine čekam ponovo jedno malo čudo, ali strah u meni nikada nikome neću moći opisati. kada pogledam mog malog borca i setim se da se sve može kada se hoće i kada se veruje.
Foto: Privatna arhiva
Zato drage mame i svi ostali, verujte!
Aleksandra Trujanović, mama malog Jovana, poslala nam je svoju emotivnu priču povodom meseca prevremeno rođenih beba. Pošaljite nam i vi svoju intimnu i emitovnu priču na [email protected] i budite podrška i drugim roditeljima.
Komentari (0)