Da li ste i vi od onih koji su skloni da umanje problem rečenicom, izvući će se to u pubertetu? Skoro dva miliona stanovnika Srbije (što je nepunih 30 od ukupne populacije) biće godišnje do 2030. godine, dok će još više od 215.000 dece, od pet do 19 godina, odnosno od 20. godine. To je jedan od najvećih procenata u Evropi, prema podacima Međunarodne federacije za javnost.
Foto: freepik-rawpixel.com
U publikaciji Epidemija gojaznih u Srbiji se navodi da će 30 od godišnje predškolske dece postati – gojazni odrasli, da će 50 posto gojazne dece od sedamo do 12 godina biti gojazno i kada odrastu, i da će 70 procenata gojaznih adolescenata postati gojazni zauvek.
Prilog Tijane Zarić i razgovor Ane Manojlović sa dr Jelenom Gudelj Rakić
Velika studija pod nazivom Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, koja je radio 2019. godine Institut za javno zdravlje „Batut”, pokazala je da je u Srbiji svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno.
Jelovnik za decu – pažljivo se bira
” Drage kuvarice, nemate pojma koliko sam srećna što moja škola ima osobe kao što ste vi. Na primer, u školi u kojoj ide moja drugarica uopšte ni nema ručka, niti kuhinje, a kamoli osoba brižnih kao što ste vi. Mnogo vam hvala za sve usluge koje sam dobio od vas. Volim vas! Vaša Magi ” deo je pisma koja je učenik šestog razreda Osnovne škole „Drinka Pavlović” poklonila kuvaricama.
U školskoj kuhinji dnevno se priprema oko 700 obroka. Jelovnik se pažljivo bira i svake nedelje je drugačiji. Odvojeno se priprema hrana za decu koja su na posebnom režimu iz zdravstvenih razloga.
” Neki su na različite alergije osetljivi, i to se isto priprema, imamo i zbog veroispovesti i to se isto priprema, a imamo i dijabetičare koji imaju nažalost, ja sam osećao na njih, ali se za njih i posebno posebno spremao vežu za nas ” kaže školska kuvarica Milena Obradović.
U vreme ručka za drugi i četvrti razred, trpezarija je bila puna. Na meni – pileći batak, varivo, hleb i voće. Ishranu učenika u osnovnim školama, u skladu sa propisima, organizuje direktor škole u ​​saradnji sa Savetom roditelja, a prati nadležni zavod za javno zdravlje.
Foto: freepik-svetopisphoto
Škola može da ima sopstvenu kuhinju, da doprema hranu iz drugih obrazovnih ustanova, ili da se naručuje iz firmi koje se bave keteringom.
” Mi smo ketering za vrtove i škole, postojimo šest, sedam godina, isključivo radimo hranu za decu, imamo 250 do 300 obroka. Što se tiče jelovnika mi imamo nutricionistu koja je zadužena za to, zaposlenu ” kaže Saša Dedakin iz firme za ketering.
U Srbiji oko 650 škola organizuje neki od propisa predviđenih vidova ishrane za učenike. Ipak, ove usluge ne koriste sva deca, a u školskim kuhinjama najmanje je učenik starijih razreda.
Ako ne ponesu obrok od kuće, učenici užinu kupuju u pekarima ili kioscima brze hrane. To nije zdravo, a i skuplje je.
Poređenja radi, kompletan ručak u Osnovnoj školi „Drinka Pavlović” košta 190 dinara, dok je sendvič u najbližoj pekari 250. Nezdravu ishranu često prati i nedostatak fizičke aktivnosti, a statistika kaže da ga peto dete u Srbiji tako kaže. roditelje.
Pored škole, u borbi sa ovim problemom – na delu su i roditelji i država, društvo.
Budite kao roditelj primer svoje dece, neka sledeće vaše zdrave navike u ishrani.
Osim što je važno šta deca jedu u školi, važno je i – šta jedu kod kuće – rekla je u Beogradskoj hronici, doktorka Jelena Gudelj Rakić.
” Prve navike u ishrani dece stiču na primeru roditelja u porodici a kasnije, kada se pokreće u kolektivu, njihove navike formiraju vršnjačke grupe, okruženje, a u velikoj meri, izloženost porukama koje Gume mreža i dobijaju putem medija, koja predstavlja društvenu mrežu koja stvara i dobija puteve ” i dodala da problem gojaznosti nije od juče, već da je – epidemijskog karaktera.
Foto: freepik-Racool_studio
” Broj dece i odraslih sa prekomernom težinom se utrostručio od sedamdesetih godina prošlog veka ” kaže gošća Beogradske hronike.
Navodi da se od 2000. godine posebnim istraživanjima i aktivnostima prati stanje i vodi statistika o javnosti, kako bi se stanje popravilo.
” Goaznost je multifaktorka bolest, postoji puno razloga zbog kojih neko ima prekomernu težinu. Jedan od njih je genetika a drugo je sve ono što čini okruženje koje stvara takve navike da se lako postaje gojazan ” objasnila je.
Kaže da navike nije teško promeniti kada postoji podrška okoline i porodice. Savetuje roditelje, da ne zadovoljavaju svoju decu u periodu kada se formiraju navike u ishrani, već da istraju i da najpre svojim primerom pokazuju šta valja a šta ne.
Doktorka Gudelj Rakić je potvrdila da se sve veći broj dece sa povišenim krvnim pritiscima, što je u uskoj vezi sa gojaznošću.
Osim toga, kako navodi, gojazna deca često imaju krivu kičmu, ravne tabane, žale se na bolove u kostima i mišićima… Visok krvni pritisak je alarm da nešto treba preduzeti, a nekada to bude i terapija lekovima.
Komentari (0)