Ovu vrstu terapije opisuju kao terapijsku intervenciju koja se odvija u divljini ili u prirodnom okruženju. Često se koristi kao alternativa ili dopuna tradicionalnoj terapiji ili tretmanu za različite probleme mentalnog zdravlja i ponašanja, naročito u ranom tinejdžerskom periodu.
Foto: TikTok Screenshot/@mamaclaire00 @end.wilderness.programs @whatkyrakept
Cilj terapije u divljini je da pomogne pojedincima da razviju životne veštine, izgrade samopoštovanje i poboljšaju svoje sveukupno mentalno zdravlje i blagostanje kroz kombinaciju terapeutskih tehnika, aktivnosti na otvorenom i grupne dinamike. Obično ga sprovode obučeni stručnjaci, kao što su terapeuti, socijalni radnici ili savetnici za mentalno zdravlje, a može uključivati aktivnosti kao što su planinarenje, kampovanje i vežbe za izgradnju tima.
Izuzetno negativna iskustva nakon terapije
Međutim, tokom poslednjih nekoliko meseci u široj javnosti pojavili su se snimci i ispovesti mladih ljudi, pre svega tinejdžera, koji su bili deo ovakve vrste terapije. Ono što u većini slučajeva možemo da primetimo jesu posttraumatske posledice umesto poboljšanja mentalnog zdravlja dece.
Ono što nam ovi snimci i ispovesti prikazuju jesu neke od zaista šokantnih činjenica kroz koje su deca prolazila, a za koje niko nije znao:
Kada je imala svega 14 godina roditelji su je, bez prethodnog znanja, izjutra odveli na aerodrom nakon čega je tog dana stigla u kamp u državi Juta. Sve lične stvari su joj bile oduzete nakon čega joj je rečeno da skine svu odeću sa sebe, a zatim i da jako kašlje dok čuči kako bi bili sigurni da se u njenim intimnim delovima ne nalaze neki skriveni objekti.
@whatkyrakept Part 1/3 #breakingcodesilence #iseeyousurvivor #wilderness #therapy #survivor #abuse #awareness #mentalhealth #story #wildernesstherapy #fyp ♬ Repeat Until Death – Novo Amor
Nosili opremu teški 30kg potpuno dehidrirani
Tokom ovog terapeutskog preživljavanja deca su morala sam da nauče da založe vatru kako bi se mogli zagrejati u potpunoj divljini, nikada im nije dat uvid u lokaciju na kojoj se nalaze, niti su znali koje je vreme tokom dana.
Tokom cele terapije u divljni, deca sa sobom nose veoma tešku opremu koja je kod nekih težila čak i do 30kg. Često se dešavalo da tokom celodnevnog prelaženja preko surovog terena deca ostanu bez vode. Prema njihovim izjavama, vodiči su ih terali da se smeju toko slikanja kako bi mogli njihove roditelje da obaveste da je sve u redu.
S obzirom na to da su hranu uglavnom morali sami da spremaju, veoma često su ostajali gladni ili nisu imali dovoljno hrane.
@end.wilderness.programs Replying to @paristhomas727 #greenscreen here`s some of my fav photos. i wish i had more especially of the bad and good stuff. #wildernesstherapy #breakingcodesilence #breakingcodeofsilence #evoke ♬ Home – Edith Whiskers
Ove ispovesti su javljaju kao težnja da se informacije o ovim terapeutskim školama prošire kako bi ljudi imali veću svest o tome šta se zapravo dešava u tim kampovima.
Ovakva vrsta terapije može delovati kao primamljivo rešenje za neke roditelje čija deca prolaze kroz teške tinejdžerske godine. Međutim, ono što stoji iza cele ove metode donelo je više traumatičkih iskustava ovoj deci nego što im je zaista pomoglo da bolje razumeju sebe i promene kroz koje prolaze.
Da li je moguće da ovakve vaspitne mere postoje u 21. veku?
Komentari (0)