Svedoci smo skoro svakodnevnih objava u štampi i medijima o postojanju nasilja u partnerskim odnosima koja se nekad završe tragično.
Toksični odnosi su, nažalost, veoma prisutna pojava, ali da biste zaštitili sebe i svoju decu morate prijaviti nasilnika! U nastavku teksta, psiholog, Sanja Bačlija nas upućuje na potencijalne razloge zbog kojih žene često ostaju u vezama sa nasilnikom. Sanja svoje zaključke izvodi iz dugogodišnjeg rada sa osobama iz nefunkcionalnih odnosa.
Foto: MART PRODUCTION/Pexels
Prema kvantitativno-narativnom izveštaju Autonomnog ženskog centra u periodu od 1. januara do 30. juna 2022. godine na osnovu medijskog izveštavanja zabeležno je 12 slučajeva ubistava u porodično-partnerskom kontekstu.
U pogledu starosne kategorije svaka četvrta ubijena žena bila je starosti od 26 do 35 godina ili starosti između 46 i 55 godina. Svaka šesta ubijena žena bila je starosti između 36 i 45 godina, starosti između 56 i 65 godina ili preko 65 godina.
Ova statistika se oslanja na prethodne i ukazuje na to da svaka žena može biti žrtva femicida, ali da su mlađe žene u manjem riziku od femicida, dok rizik raste sa brojem godina.
Verovatno se svi pitaju zašto žena ne napusti svog partnera- nasilnika? Vrlo učestao je i trend u javnom razmišljanju da je žena sama kriva za to što se desilo, jer sigurno je nešto uradila da je zaslužila da je istuče ili pak ubije. Takođe, u medijima se vrlo često promoviše nasilnički oblik ponašanja ka ženama – „Nije muškarac ako nekad ne udari ženu” čula sam u nekom isečku iz jedne emsije koja se emituje televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Strašno, ako mene pitate.
Kao neko ko radi dosta sa osobama koje su u nefunkcionalnim odnosima mogu da zaključim koji su neki od razloga zbog kojih žene ostaju u takvim, nasilnim, nefunkcionalnim brakovima:
Nada da će se on promeniti
Žena se vrlo često priseća početka veze gde je sve bilo lepo, ružičasto. Romantizuje njegove postupke, pravdajući sve nekim nerealnim opravdanjima. Žena se vrlo često nada da će ona „spasiti” njega, da će njena ljubav promeniti njega.
Pravda se i ubeđuje da svaka veza ima uspone i padove. Vrlo često čujete da žene vole „loše momke”. To je upravo razlog za to- nada da je ona dovoljna kao razlog da se on promeni i da će njihova ljubav biti dovoljno magična da dovede do promene.
Strah
Žene koje su u nasilnim i nefunkcionalnim odnosima žive svaki dan ispunjen strahom. Ovakvi odnosi su kao rolerkoster. Kada je dobro, dobro je. A kada je loše, jako je loše. Žena se nada da će lepših dana biti više, a uglavnom bude obrnuto.
Nasilje ima tendenciju da se pojačava vremenom. Vrste nasilja koje žene trpe u odnosima idu od psihičkog/emocionalnog (pretnje, uvrede), fizičkog, socijalnog (izolacija od drugih, zatvaranje žrtve u kuću), finansijsko nasilje (kada žena nema nikakvu kontrolu nad finansijama, nema mogućnost da raspolaže istim), seksualno nasilje (nasilni seksualni odnosi, bez pristanka žene).
Foto: Anete Lusina/Pexels
Nisko samopouzdanje
Nakon ovakvih traumatizacija, žena je neminovno niskog samopouzdanja. Njena slika o sebi je skroz deformisana. Vrlo često žena čak sebe krivi za sve što se dešava… Zbog manipulacija prtnera, ona o sebi misli loše. Ona je nesposobna da sama odgaja decu, da sama finansira život, nesposobna je da bilo koga drugog „usreći”.
Deca
Vrlo čest, ako ne i najčešći razlog ostajanja žena u ovakvim odnosima su deca. Težnja žene da sačuva ideju porodice, kako deca ne bi patila. Poznato je razmišljanje da su deca razvedenih roditelja nekako nečim zakinuta, „oštećena”.
Što je u potpunosti pogrešno razmišljanje. Za decu je mnogo zdravije da prođu razvod roditelja ukoliko je veza toksična, loša.
Zašto bi svoju decu učili da se takav odnos prema ženi podrazumeva?
Vi ste njihova slika i prilika, oni uče od vas. Gledajući svoje roditelje, deca zaključuju kako treba da izgleda jedan muško-ženski odnos. Na koji način se poklanja pažnja, na koji način se voli.
Da li želite da vaša deca misle da je ok da muškarac vređa, ponižava, udara ili pak tuče svoju ženu? Takođe, vi ih učite postavljanju granica i samopoštovanju.
Foto: freepik
Finansijska nezavisnost
Novac je takođe jedan od razloga zbog kojeg žena odlučuje da ostane u takvom odnosu. Nema stabilnost koja bi joj omogućila da se preseli i samostalno odgoji svoju decu.
Mišljenje sredine
Šta će ostali misliti o meni? Osećaj krivice je jak, „nisam uspela da održim brak”, „kako su moji roditelji mogli da održe dugogodišnji brak, a ja ne mogu?”. Potencijalno sa razvodom, i napuštanjem partenera dešava se i socijalna izolacija.
Šta učiniti?
Neophodno je da potražite podršku, da li će neko biti u sistemu, ili od prijatelja, svejedno je. Prijavu nasilja u porodici možete učiniti na ovaj broj: 0800-100-600 ili na ovaj 0800 100 007 (radnim danima od 10h do 20h) – SOS telefon Autonomnog ženskog centra.
Napravite strategiju odlaska, radite na osnaživanju sebe uz psihologa. Prihvatanje realnosti je korak koji menja sve. Tada ćete biti motivisane da krenete sa organizacijom odlaska.
Nemojte se opterećivati stvarima koje ne možete kontrolisati (njegovim ponašanjem, osobinama, reakcijama okoline), bavite se samo onim stvarima koje vi možete kontrolisati (brinite o svom psihofizičkom zdravlju i o dobrobiti dece). Za bilo kakva pitanja, stojim vam na raspolaganju.
Autor teksta:
Sanja Bačlija, master psiholog,
TA savetnik pod supervizijom. Trener asertivne komunikacije.
https://www.instagram.com/ovdeisad/
https://www.facebook.com/ovdeisad/
Komentari (0)