Prof. dr Ana Mitrović: Abortus nikako ne treba da bude kontraceptivni metod

Iz godine u godinu iste žene dolaze da prekidaju trudnoću, a ne koriste kontracepciju. Na prekid trudnoće se najčešće odlučuju žene koje su već rađale, majke dvoje dece, otkriva za RTS prof. dr Ana Mitrović, načelnica Dnevne bolnice u GAK Narodni front, i poručuje da abortus nikako ne treba da bude kontraceptivni metod.

Ona je, gostujući u Jutarnjem Dnevniku RTS-a rekla da, nažalost, u zemlji koja se bori protiv bele kuge, koja radi na tome da pomogne u lečenju neplodnosti, koja ulaže velike napore da stimuliše mlade da rađaju ” svaki namerni prekid trudnoće koji se mogao izbeći zapravo je poražavajući rezultat.

” Činjenica je da je ukupnog broja abortusa i prekida trudnoće iz godine u godinu sve manje, ali ne zbog toga što koristimo kontracepciju i savremene metode kojima se zaista može na siguran način prevenirati neželjena trudnoća, nego zbog toga što starimo kao nacija i što je broj žena u reproduktivnom periodu, onih koje mogu da ostvare trudnoću, sve manje ” pojasnila je Mitrovićeva.

Napominje da su ovo zvanični podaci, ali da se abortusi obavljaju u različitim privatnim klinikama u Srbiji koje imaju obaveze da ih prijavljuju, ali je pitanje koliko to čine, kao i da se pretpostavlja da je taj broj veći.
 

GAK Narodni front je na prvom mestu po broju obavljenih abortusa u Srbiji, otprilike jedna petina namernih prekida na zahtev pacijentkinja se tu obavi.

” S druge strane, dobro je što se žene, ako već žele da prekinu trudnoću, javljaju na mesto koje je najkompetentnije i koje će im rizik intervencije svesti na minimum ” poručuje dr Mitrović.

Postoji razlika između namernog prekida trudnoće ” radi se na zahtev žene do 10. nedelje trudnoće ” i prekida trudnoće koji se takođe zove abortusom, ali koji se radi iz medicinskih indikacija.

” Protekle 2021. godine smo uradili 956 namernih prekida trudnoća do 10. nedelje, od čega je bilo 136 medikamentoznih prekida. Nažalost, tih lekova više nema zvanično u Srbiji, pa smo prestali da ga radimo unazad šest meseci. Nadamo se da ćemo uskoro imati ponovo, Agencija za lekove i medicinska sredstva nam pomaže da prevaziđemo ovu situaciju ” navodi dr Ana Mitrović.

Broj abortusa iz medicinskih indikacija je veći i nažalost, dešava se da taj broj iz godine u godinu raste.

” Raste zbog toga što imamo više vantelesnog oplođenja, što su nam žene starije i što taj faktor životne dobi žene i te kako utiče da imamo veći procenat takvih prekida u prvom trimestru ” objašnjava doktorka.

Na prekid trudnoće se najviše odlučuju žene koje su već rađale, i to majke dvoje dece, a doktorka Mitrović poručuje da abortus nikako ne treba da bude kontraceptivni metod.

” On je samo poslednji način da žena prekine trudnoću koju ne želi. Međutim, mi imamo situaciju gde žene koje već imaju iskustvo sa porođajem ili imaju iskustvo sa jednim ili više prekida trudnoće i dalje ne koriste kontracepciju, zato što još uvek postoje i fobije i hormonofobije, ali ja uvek naglašavam da ne mora sva kontracepcija da bude hormonska za one koji se plaše hormona.

Ukazala je da postoje i drugi načini kontracepcije.

” Kada se žena javi na kontrolu posle sedam dana nakon abortusa, koliko god da se mi trudimo da ih upozorimo da bi bilo dobro da se to više ne ponavlja, nažalost se dešava da iste žene dolaze iz godine u godinu da prekidaju trudnoću, a ne koriste kontracepciju ” upozorava doktorka. 

Ističe da se žene više plaše primene kontracepcije nego ozbiljnih komplikacija koje mogu nastati posle abortusa, do kojih može doći i kada se radi u legalnim uslovima.

” Vi ne možete u potpunosti, koliko god da dobro radite, izbeći rizik koji se može desiti kao komplikacija neposredno tokom vršenja abortusa ili kao odložena komplikacija koja može da nastane nekoliko dana nakon prekida trudnoće ili čak nekoliko godina. To najčešće vidimo kroz sekundarni sterilitet ” dodala je doktorka.

U nekim zemljama vidimo najave ukidanja prava na abortus žena, a doktorka Mitrović kaže da to nije dobro.

” Iskustva zemalja gde je to bilo ukinuto pokazala su da ona žena koja želi da prekine trudnoću, ona će naći načina da to uradi. U tim zemljama uvek raste procenat kriminogenih abortusa koji ugrožavaju zdravlje žene ” kaže Mitrovićeva.

Na pitanje koja je procedura u Srbiji, ako se prekida trudnoća starija od 10. nedelje, doktorka kaže da je zakon vrlo jasan. Period do 10. nedelje se smatra da nosi najmanje rizika po samu ženu, a i tek se tada završava taj proces embriogeneze, pa i sa moralnog, etičkog, pravnog, zdravstvenog razloga, to je uzeto kao neka granica.

Naglašava da se trudnoća od 10. do 20. nedelje može prekinuti samo iz medicinskih indikacija.

” Recimo, ako je plodu stalo srce da kuca ili ukoliko smo dobili prenatalno testiranje, genetiku ploda koja nije dobra, ukoliko smo videli razvojne anomalije ili je zdravstveno stanje same trudnice takvo da bi nastavak trudnoće ugrozio njeno zdravlje ” pojasnila je dr Mitrović.

Tada se ide na tzv. malu komisiju gde u dogovoru sa socijalnim radnikom i nekoliko ginekologa potpisuju odluku da je taj prekid trudnoće na zahtev pacijentkinje za nju daleko bolji nego da nastavi trudnoću.

” Posle 20. nedelje trudnoće ide se na etički komitet, gde zaseda jedan veliki konzilijum. Pravnik obavezno bude uključen, kao i psihijatar i psiholog, socijalni radnik. Onda se razmatra svaki pojedinačni slučaj, da li će se dozvoliti prekid tako odmakle trudnoće ili ne ” navodi Mitrovićeva, te dodaje da uvažava i aspekt same trudnice, ukazujući joj na svake moguće kompikacije.

Govoreći o slučaju Mirele Čavajde u Hrvatskoj, gde se mnogi ginekolizi pozivaju na prigovr savesti, dr Ana Mitrović kaže:

” Prigovor savesti je lična stvar. Ja smatram da mi, birajući specijalizaciju ginekologije, biramo, i naša je trajna odluka i opredeljenje da pomažemo pacijentkinjama. Ako je pacijentkinji pomoć da joj prekinemo trudnoću time što ćemo je spasiti svih budućih komplikacija po nju i njeno dete, onda to ne treba da bude savest, ali ja sam svakako za to da je bolje da se svaka trudnoća, koja može, završi rađanjem zdravog deteta, a ne abortusom.