Pandemija pogoršala uslove u srpskim i evropskim porodilištima

Srbija je tokom pandemije veoma malo primenjivala standarde kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi, koje je razvila Svetska zdravstvena organizacija, dok 69,9 odsto ispitanica iz naše zemlje prijavljuju da im nije bio omogućen podoj bebe odmah posle porođaja, pokazalo je istraživanje „Porođaj tokom pandemije”.

Ženama iz Srbije tokom trudova u 68,2 odsto slučajeva nije bila omogućena sloboda kretanja, a njih 46,2 odsto nije dobilo lekove za ublažavanje bolova. Pored osnovnih uslova prilikom i posle porođaja, kao što su lekovi za ublažavanje bolova, sloboda kretanja i podoj posle poroda, ženama u Srbiji se krše i zakonska prava ” kod njih 69,2 odsto nije tražen pristanak za upotrebu instrumenata, poput forcepsa i vakuuma, pri vaginalnom porođaju. Osim toga, njih 75,1 odsto nije informisano o mogućim kliničkim znacima opasnosti za porodilje od strane medicinskog osoblja.

Pandemija COVID‑19 predstavlja izazov svim zdravstvenim sistemima, a posebno je uticala na smanjenje kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi širom sveta. Tokom pandemije, čak i među zemljama evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, koje u velikoj meri ispunjavaju standarde te organizacije, dokumentovano je pogoršanje ključnih indikatora, kao što su smanjeno korišćenje zdravstvenih usluga za majke i novorođenčad, povećan broj mrtvorođenih, povećan broj medicinskih intervencija (više carskih rezova i indukcija porođaja, epiziotomija i pritisak na stomak), smanjeno prisustvo ili potpuno odsustvo porodice, slaba podrška za dojenje i pojačani anksioznost i stres majke.

Do ovog zaključka došlo je istraživanje „Porođaj tokom pandemije”, čiji su prvi rezultati objavljeni u radu na sajtu regionalnog izdanja naučno recenziranog časopisa iz polja medicine Lancet, koje će se naći i u februarskom broju štampanog izdanja za Evropu.
 

Lancet je jedan od najstarijih, najpoznatih i najprestižnijih medicinskih časopisa u svetu, a cilj istraživanja je poboljšanje kvaliteta porodiljskih usluga u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije.
 

Istraživanje se zasniva na standardima Svetske zdravstvene organizacije za poboljšanje kvaliteta bolničke nege porodilja i novorođenčadi i istraživalo je pripremljenost, kvalitet i prilagodljivost zdravstvene službe za porodilje i novorođenčad u novonastalim uslovima, kao i kakva iskustva su porodilje imale.

Osim problematičnog odnosa prema porodiljama, ženama u Srbiji prilikom porođaja nije dostupan ni adekvatan smeštaj. Čak 70,5 odsto njih se požalilo na neadekvatnu organizaciju soba za porođaje, a 72,4 odsto na neadekvatnu organizaciju bolničke sobe. Od ukupnog broja anketiranih žena, njih 13,6% se žalilo na nedostatak bar jednog funkcionalnog i lako dostupnog lavaboa za pranje ruku, sa sapunom i vodom, blizu ili u sobi, od kojih je 35,6 odsto iz Srbije. Na neadekvatno očišćena, opremljena i pozicionirana kupatila ukazalo je od 48,7 odsto žena iz Srbije, a samo 1,8 odsto žena iz Luksemburga.

” Rezultati za Srbiju ne iznenađuju, nažalost ” izjavila je Jovana Ružičić, direktorka „Centra za mame”.

” S jedne strane, zdravstvenom sistemu svake zemlje bilo je potrebno izvesno vreme da se adaptira na promene koje je donela pandemija – od kreiranja novog načina funkcionisanja do toga da su postojeći resursi nedovoljni da zadovolje povećane potrebe. Na primer, anesteziolozi su delom bili nedostupni za davanje epiduralne anestezije, zato što je mnogo njih prebačeno u kovid bolnice, gde je potreba za njima bila prioritetna. U Srbiji je, međutim, tretman porodilja višedecenijski problem ” istakla je Jovana Ružičić, te podsetila i da istraživanje „Sloboda rađanju”, koje je „Centar za mame” sproveo još 2015. godine, takođe pokazalo da porodilišta u Srbiji nisu prijatelji mama.

” Zaključak tog istraživanja je bio da je porođajni proces sličan onom u proizvodnji, gde je važan samo konačni proizvod, a ne način na koji se do njega dolazi, kao i da se osećanja i zdravlje žene, kako fizičko, tako i psihičko, u potpunosti zanemaruju. Istraživanje „Sloboda rađanju” je pokazalo da svaka deseta žena koja se porodila u nekom od porodilišta u Srbiji nikada više ne želi da rodi zbog iskustva koje je doživela u porodilištu ” dodala je direktorka „Centra za mame” i poručila da je, imajući u vidu prethodne i rezultate ovog najnovijeg istraživanja, neophodno hitno početi sa primenom standarda nege porodilja i novorođenčadi koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija.

” To je sada i pitanje od nacionalnog interesa, te mora biti deo budućih pronatalitetnih inicijativa za ovu i sve buduće vlade ” naglasila je Ružičićeva.

„Centar za mame” u tom smislu poziva kreatore politike u Srbiji na svim nivoima (pojedinačnom, nacionalnom, regionalnom, globalnom) u zdravstvenom sektoru i drugim srodnim sektorima (npr. obrazovanje) da osiguraju visokokvalitetnu negu zasnovanu na dokazima, pravednu i strpljivu, usredsređenu i s poštovanjem, za svaku ženu, tokom pandemije i posle nje. „Centar za mame” je tu da usmeri i podrži sve napore kako bismo što pre došli do tog cilja, napominje se u saopštenju.
 

Istraživanje „Porođaj tokom pandemije” je deo međunarodnog projekta IMAGINE EURO (Poboljšanje nege porodilja i novorođenčadi u evropskom regionu) koji vodi Pedijatrijski institut Burlo Garofolo (IRCCS Materno Infantile Burlo Garofolo) iz Trsta u Italiji, jedan od vodećih svetskih istraživačkih centara i kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije za zdravlje porodilja i dece. Projekat IMAGINE EURO se sprovodi u ukupno 19 evropskih zemalja, a organizacija „Centar za mame” je partner za Srbiju u istraživanju iskustava porodilja.