Roditeljska zavisnost od telefona lako prelazi i na decu

Agencija za zaštitu životne sredine upozoravala je na opasnosti pasivnog pušenja 1991. godine, otprilike 30 godina nakon što su naučnici ustanovili da pušenje cigareta izaziva rak. Danas, sve više istraživanja ukazuje na novi neočekivani, a vrlo realni zdravstveni rizik.

Baš kao što boravak u blizini pušača može povećati rizik od raka, bolesti srca i pluća, te celog niza drugih bolesti, sasvim je moguće da je i „pasivna izloženost ekranima” opasna po zdravlje dece, tvrdi Džoel Renstrom sa univerziteta u Bostonu, prenosi Yahoo News.

Roditelji koji ne mogu da se suzdrže od upotrebe mobilnih telefona tako bi mogli dovesti do toga da i njihova deca postanu zavisnici od ekrana.

Džoel Renstrom je još pre deset godina primetila da njeni studenti ne mogu da izdrže 50 minuta bez mobilnog, što joj je otežalo vođenje nastave, a ujedno ju je zainteresovalo zašto se to događa. Sprovela je anketu među svojim studentima i ustanovila da 20 odsto njih svoje ponašanje smatra „zavisnošću”, a još veći deo njih svoje korišćenje mobilnog opisuje negativnim terminima.

Danas smatra da za to nisu krivi sami učenici, nego odrasli od kojih su naučili takvo ponašanje.

U proseku, odrasli Amerikanci proveravaju svoje mobilne više od 2500 puta na dan. Prema američkom udruženju psihijatara, to zadovoljava sve kriterijume za zavisnost. Naravno, gledanje društvenih mreža pred decom nije isto kao duvanje dima u lice, ali svejedno može imati negativne posledice.

Današnje majke često proveravaju vesti, imejove, dopisuju se s prijateljicama ili učestvuju u grupnim diskusijama o roditeljstvu dok čuvaju svoju decu. Razumljivo je da se povremeno požele društva odraslih, no deca, pa čak i bebe, primećuju te navike. Posmatraju svoje roditelje kako često posežu za naizgled čarobnim predmetom koji sija, svetluca, ispušta zvukove i prikazuje pokretne slike.

Ko ne bi poželeo takvu igračku? No, problem je u tome što želja za telefonom tako postaje deo ličnosti.

Osim toga, deca vole da imitiraju i oponašaju. Ljudski se mozak razvija do 25 godine, a istraživanja ukazuju da je adolescentski mozak posebno sklon nepotrebnim rizicima, traženju odobravanja vršnjaka i slabijoj kontroli nagona.

” Povežemo li to sa celoživotnim doživljajem mobilnog kao objekta požude, nije neobično što toliki tinejdžeri teško ispuštaju mobilni iz ruku. Odrasli su ti koji bi svojim primerom trebalo da pokažu deci da tehnologiju treba koristiti odgovorno i umereno ” zaključuje Renstrom.