Kravlje, kozje ili adaptirano – koje mleko je najbolje posle majčinog?

U periodu nakon dojenja veoma je važno detetu obezbediti adekvatan unos svih potrebnih namirnica kako bi kroz raznovrsnu ishranu unosilo sve potrebne nutrijente. Period razvoja deteta do treće godine je veoma važan – tada u proseku dobijaju 1 gram moždane mase dnevno, a postaju 5 puta teži i do 3 puta viši.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje isključivo dojenje bebe u prvih šest meseci, a nakon toga dojenje treba nastaviti uz druge namirnice – do kraja prve, pa čak i druge godine života, odnosno sve dok dete želi.

Nakon što prestane dojenački period kod deteta, ne prestaje i potreba za mlečnim obrokom jer su upravo mleko kao i mlečni proizvodi jedan od najboljih izvora potrebnih proteina, kalcijuma i vitamina. Koje mleko je najbolje nakon majčinog – kravlje, kozje ili adaptirano? Pitanje koje se često postavlja.

Sva mleka životinjskog porekla imaju skoro isti sastav, odnosno mešavina su proteina, masti, laktoze, vode i mikronutrijenata, samo je pitanje u kojoj razmeri su ovi sastojci. Upravo se u tome razlikuju i kozje i kravlje mleko.

Foto: Freepik

U osnovi, razlika između kozjeg i kravljeg mleka je u određenim vitaminima i mineralima – pa je tako u kozjem mleku više kalcijuma, kalijuma i vitamina A, dok je kravlje mleko bogatije vitaminom B12, selenom i folnom kiselinom – kada se međusobno uporede.

Što se tiče proteina, masti, kalorija, ugljenih hidrata, šećera i holesterola – razlika između kozjeg i kravljeg mleka je minimalna. Nešto znatnija razlika može biti u varenju – pa je zbog nižeg nivoa mikroproteina kozje mleko lakše za varenje.

Međutim, preporuka je da se mleko – kozje i kravlje – ne daje deci pre navršene prve godine života, te da se kao samostalni obrok ne uvodi u ishranu deteta ranije, pogotovo ne kao zamena za majčino mleko u ranoj, odojenačkoj fazi deteta.

Zbog načina na koji se apsorbuje, ali i zbog nivoa potrebnih nutrijenata za dete, preporuka je da se ni kravlje ni kozje mleko ne uvode pre prve godine, a poželjno ni kasnije. Kravlje i kozje mleko mogu izazvati pojavu anemije, ali i slabiju telesnu uhranjenost i opstipaciju – pogotovo ukoliko se prekomerno unose.

Dete koje pije majčino ili adaptirano mleko i tokom druge godine života, nema potrebe da pije drugo mleko ali može da jede mlečne proizvode.

Nakon majčinog mleka, koje predstavlja nezamenljiv izvor svih potrebnih nutrijenata u prvim mesecima deteta, u ishranu deteta je potrebno uvesti mleko koje će svojim sastavom biti najsličnije majčinom mleku.

Ovo znači da je važno da mleko koje dete nastavi da pije nakon perioda dojenja bude lako za varenje, ali da u sebi sadrži važne sastojke za pravilan rast deteta, kao što je pre svega kalcijum, kalijum, folna kiselina, ali i vitamini koji će jačati imuni sistem i koji će uticati na pravilan razvoj celokupnog organizma deteta.

Adaptirana mlečna formula je posebno dizajnirano/adaptirano mleko u prahu koje se koristi kao zamena ili dopuna za majčino mleko. Za sastav adaptiranog mleka postoji više preporuka koje se moraju poštovati, a standard je humano mleko (majčino mleko). To znači da proizvođači adaptirane mlečne formule teže ka tome da naprave mleko po sastavu najsličnije majčinom mleku.

Foto: Freepik

Zabluda je da je adaptirano mleko čista hemija, ono se proizvodi od prirodnog kravljeg mleka koje se potom adaptira (prilagođava) kako bi bilo pogodnije za varenje i po sastavu približnije majčinom mleku. 

Adaptirana mlečna formula obezbeđuje sve hranljive sastojke neophodne za optimalan rast i razvoj malog deteta. Adaptacijom kravljeg mleka putem tehnološke obrade dobijaju se visoko adaptirane i adaptirane mlečne formule. Tokom adaptacije, hranljive materije se po svojoj zastupljenosti u potpunosti prilagođavaju potrebama deteta.

Od 1. do 3. godine deca imaju mnogo veće zahteve za hranljivim materijama nego odrasli. U ovom periodu, imuni sistem deteta nastavlja da se razvija, a kako mleko i dalje ima centralno mesto u ishrani deteta koje je tek prohodalo, mlečna formula pomaže da se obezbede hranljive materije poput gvožđa, vitamina D, prebiotika, natrijuma, joda i esencijalnih masnih kiselina, bitnih za razvoj imunog sistema i mozga.

Kada se uporedi sa kozjim i kravljim mlekom, adaptirana mlena formula ima nekoliko prednosti, zbog kojih se upravo ovo mleko preporučuje nakon majčinog, odnosno u periodu odrastanja deteta – nakon dojenja.

• Optimalni nivoi gvožđa, joda i vitamina D
• “Usitnjeni” proteini koji se lako vare
• Odgovarajući odnos proteina surutke i kazeina
• Prebiotici koji daju pozitivan efekat na crevnu floru
• Optimalna koncentracija hranljivih materija
• Optimalna količina esencijalnih masnih kiselina neophodnih za pravilan razvoj mozga i vida

Aptamil 3&4 mleko za malu decu nakon 12 meseci, nutritivno prilagođeno potrebama deteta koje se intenzivno razvija. Bogato je vitaminima C i D, kao i oligomasnim kiselinama koje podržavaju razvoj imunog sistema malog deteta, kao i izgradnju jakog skeleta, pravilan razvoj mišića i nerava.

Kombinacija HMO (oligosagaridi iz majčinog mleka), prebiotika i postbiotika koju sadrži Aptamil Pronutra ADVANCE doprinosi razvoju imunog sistema i podržava izgradnju procesa i funkcija nervnog sistema. Upravo su prve tri godine života ključne za pravilnu izgradnju imunog sistema koji će nam kasnije tokom života braniti organizam.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели kibidshop (@kibidshop.rs)