Kada savršeno skrojiš svoj život

Ana Jovanović je suosnivačica Krojačeve škole, u okviru koje je, zajedno sa svojim suprugom, razvila LMS (Learning Management System), trenutno vodeću eLearning platformu koja poseduje i sopstvenu produkciju video-kurseva. Ponosni su da danas, 20 godina od osnivanja kompanije, imaju više od 20 hiljada dnevno aktivnih korisnika i više od 350 kompanija koje koriste ovu platformu za učenje.

Delovaće kao da sam oduvek želela da budem u obrazovanju, budući da sam završila Srednju pedagošku, pa Višu pedagošku, a potom i Učiteljski fakultet. Ali, nisam zato u preduzetničkim vodama. Nisam oduvek želela da se bavim obrazovanjem, ali jesam oduvek imala preduzetničku narav.

Bila sam zaposlena u državnoj firmi za promociju turističke ponude Srbije. Divan posao i sjajna atmosfera. Moji nadređeni su razumeli potrebu da imam odrešene ruke kada su u pitanju inicijative, realizacije ideja, ali i sloboda da sama sebi određujem radno vreme. To znači da mogu doći na posao u 10-11, ali neću otići pre nego što završim sve u roku i na najbolji mogući način. I to mi je prijalo, bila sam veoma produktivna i zadovoljna.

Početak je bio bajkovit. Nas dvoje gradimo jednu lepu priču. Počeli smo u našoj garsonjeri. Nakon šest meseci iznajmili smo prvi prostor, pa onda i drugi, pa treći… Bez ikakve finansijske podrške, ali čvrsto rešeni da uspemo. Pomoglo je to što smo postavili priču kao da smo, u najmanju ruku, holding, a ne tim od dvoje. Imali smo sve moguće protokole, ništa nismo prepuštali slučaju i to je bilo odlično jer su kasnije nove kolege lako ulazile u poslovni proces.

Firmu razvijam skoro 20 godina i ne vidim na koji način bih mogla da joj se oduprem. Stekla sam iskustvo, razvila određene poslovne veštine, postala sigurnija u sebe, razvila kreativnost, osvestila po pitanju prepoznavanja važnih i nevažnih stvari u životu i poslu. Čak i „izazovi„ sa kojima živimo u preduzetništvu utiču na lični razvoj. Pa tako danas lako mogu da kažem „ne„, „ne želim„, „nisam zainteresovana„, kao i „želim„, „hoću„…

Nas dvoje i nismo baš od onih kojima je važno mišljenje okoline. Nikada nismo ni razmišljali o tome. Podršku očekujemo samo od nas samih, jer se više vodimo onom starom „U se i u svoje kljuse„. Okolina nas nije kočila, a možda nam je to tada bilo važnije od same podrške. Kada je u pitanju pomoć države, nismo imali nikakvu. To ne znači da država ne može da pomogne, ali mi smo odabrali ovakav put.

Imamo dve ćerke i dobili smo ih kada smo bili prekaljeni privrednici. Radost zbog dolaska dece je bila nemerljiva i prve dve godine sam se samo „ukazivala„ u firmi. Sama postavka biznisa i tim su bili odlični i mogla sam da budem mirna, jer su izneli ogroman posao sami. 

Šta god da mislim da bih poručila ili drugačije uradila, znam da se ne bih poslušala, jer ne bih mogla da „pričam o ručku koji nisam probala„. Iz današnje perspektive mislim da bi jedna od mudrijih odluka bila otvaranje firme van Srbije, ali tada bi nam ceo životni put bio drugačiji, i to ko zna kakav. A nama je udobno u ovom našem životu i volimo što smo u Srbiji i što imamo priliku da nešto menjamo na bolje.

Da biste razumeli moju radnu nedelju i da ne pomislite da sam lenja, moram da ispričam šta joj je prethodilo. Krojačevu školu smo otvorili 2010. godine i nastava je realizovana u učionicama sve do 2019. godine. Tada je došlo vreme da se okrenemo samo eLearning platformi. Zatvorili smo učionice, otvorili studio na Avali, potpuno automatizovali radni proces, zahvalili se svima, a nas dvoje smo, sami, kao i 16 godina pre tog trenutka, krenuli u novu avanturu.

Dugo vremena sam već u preduzetništvu i možda sada patim od simptoma „zlostavljane osobe„. Ta presa nas gnječi decenijama i sada sam u fazi obamrlosti, ali i takva znam da ne postoji gotovo nijedan zakon koji ne bih menjala. Na prvom mestu bih krenula sa novim zakonima za bolja prava za trudnice/mame preduzetnice.

Svim ženama bih poručila da samo guraju napred, jer neuspeh nije opcija. Ono što je neophodno da poseduju jesu fokus, strast, vizija i plan, a povraćaj je ogroman.