Naš najlepši i najuzbudljiviji dan
Jutro kada je sve iznenada počelo – 20 dana ranije
Probudio me mali bol i pomislila sam: “Sigurno su lažne kontrakcije, jer mi je termin tek za 20 dana.” Probudila sam budućeg tatu, skuvala mu kafu, i rekla kako bi trebao da se spremi i da odemo do bolnice na pregled. Moram vam priznati da se tata malo zbunio, dok sam ja bila opuštena (čak sam i kosu oprala).😂 Otišli smo do bolnice i tu kreću jaki bolovi.
Žene koje su prolazile ispred bolnice su bile oduševljene i već unapred čestitale, a ja od bolova jedva promrmljala Gracias.🤦â€â™€ï¸
Foto: privatna arhiva
U bolnici su nam rekli da moramo da sačekamo dok me doktor ne primi. Uvek sam se pitala zašto žene toliko viču, kako ne mogu da iskontrolisu? Pokušala sam da se kontrolišem zbog ostalih trudnica da ih ne uplasim, ali to je jače od vas. Pozvali su me na pregled i usledilo je razdvajanje.
Mojih najgorih 3 sata – i najlepši trenuci u životu
Sama u drugoj čekaonici gde tatama nije dozvoljen pristup. Uplašena, sa bolovima… U jednom trenutku pojavio se doktor i rekao kako sam spremna za salu. Pitali su me gde je budući tata i pozvali ga da dođe. Sve je bilo mnogo lakše iako je bol bio intenzivniji – moja podrška je pored mene.
Sledila je anestezija. Njemu je rečeno da me drži dok primam epidural. Tata je bio dosta uzbuđen, pa su ipak odlučili da je bolje da to uradi neko ko je stručan. Od tog trenutka, porođaj mi je bio nešto najlepše u životu. On pored mene, ja bez bolova. Drži me za ruku dok spavam i čekamo da konačno upoznamo našu princezu.
Foto: privatna arhiva
Emocije, suze, smeh… i svi smo tu!
Došao je i taj trenutak. Imali smo sreće da su nam bile super babice, jako duhovite. Sve vreme su se šalile i nagovarale tatu da pogleda dole (što mu je bilo zabranjeno sa moje strane).😂 U jednom trenutku je i pogledao ali to je trajalo 2 sekunde. Kada je došao momenat završnice, držao me za ruku, ali se ipak predomislio, kaže da sam jaka žena. 😂
Došla je na svet naša Helena. Mama plače, tata uplašen jer kako kaže – “Zašto mi niko nije rekao da beba može da bude modra?“
Foto: privatna arhiva
Nas trenutak sreće. Beba na maminin grudima, tata pored nas. Presekao je pupčanu vrpcu. Emocije, suze, osmeh… svi smo tu. Narednih par dana u bolnici, tata je bio sve vreme pored nas.
Žao mi je sto naše porodilje nemaju tu privilegiju da očevi prisustvuju, jer je stvarno mnogo lakše i lepše. Niste same u svemu tome.
O autorki
Nevena Vasović je iz Kragujevca, a sa mužem i ćerkicom Helenom živi u Barseloni. Nakon roditeljskog odsustva od četiri meseca tata se vratio na posao, pa je sada mama sama sa Helenom dok tata radi. Raduju se i planiraju posetu Srbiji kad bebica još malo poraste.
Komentari (0)