Soba je bila moj karantin
U početku nisam shvatala da upadam u depresiju. Sve do trenutka kada sam samu sebe uhvatila da razmišljam o sucidu. Smatrala sam da je to nešto najgore o čemu jedna trudnica može da razmišlja. Nisam htela nikome da kažem kako se osećam, o čemu razmišljam, niti da mi je teško.
.jpg)
Foto: Privatna arhiva
Majka je primetila da se ponašanje kod mene drastično promenilo i da nisam više to ja kakvu me ona zna. Sela je kraj mene da razgovaramo, ali nisam mogla da izustim ni jednu reč, odmah su mi potekle suze i zatvorila sam se u sobu iz koje nisam izlazila danima.
U mojoj sobi je bio ceo moj svet – radost, tuga, bol, razočarenje. Kad bi mi bilo najteže stavila bih jastuk na lice i vrištala bih iz sveg glasa. Kako je vreme odmicalo i porođaj se bližio, a majka me je savetovala da potražim stručnu pomoć kako bih sebi olakšala i izbacila iz sebe sve što me tišti, kida i ubija.
Ali nisam prihvatala njen savet uporno sam to potiskivala duboko u sebe i govorila kako mi nije ništa, a lagala sam! Bilo mi je sve! U mnogim trenucima poželela sam da umrem, da me nema. Potom bih zastala i pogledala svoj stomak u kojem je to malo biće. Plakala bih nekontrolisano, odjednom bi krenula lava suza i opet ta bol koja razara dušu, jer sam sama i trudna. Kad mi je potrebno malo nežnosti i zagrljaja ja to nisam imala.
Nakon porođaja depresija nije nestala
Foto: Privatna arhiva
Suprug kao najveća podrška
Suprug mi je bio najveća podrška! Borio se sa mojim problemima, mojim mislima, kroz trudnoću je prolazio sve zajedno sa mnom. Iako sam u nekim trenucima bila nepodnošljiva, on je čvrsto stajao na tlu i smirivao me je. Ipak, te neke stvari iz prošlosti ne možemo tek tako obrisati – boli to, mnogo boli.
aravno, on je znao sve šta se desilo u mom prošlom braku. Sve je znao i zbog toga me je razumeo. Rekla sam potražiću pomoć, ali nisam opet, jer sam mislila da ću depresiju pobediti sama, donekle mi je to uspelo, ali samo do trenutka porođaja.
Foto: Privatna arhiva
Pročitaj još
Pomoć sam potražila tek nakon trećeg porođaja
Tek nakon trećeg porođaja sam potražila pomoć stručnog lica. Pošto sam se porodila u 32. nedelji trudnoće koja je praćena visokim rizikom, pretećim pobačajem i još mnogo toga. Tek posle tog iskustva sam potražila pomoć psihologa.
Foto: Privatna arhiva
Odlazila sam kod lekara privatno, jer se u našoj opštini čeka i po šest meseci na odlazak kod psihologa, psihijatra, ginekologa, itd. To se sve dešavalo u doba pandemije, pa je relativno sve i bilo stopirano. Jedino gde sam mogla brže zakazati su bile privatne klinike.
Na pregled sam privatno čekala dve nedelje, a da za to sam se pripremala veoma dugo jer sam odlagala odlazak i plašila sam se. Na kraju sam videla da to uopšte nije strašno, niti su psiholozi bauk. Sam proces oporavka i mojih odlazaka kod psihologa je trajao tri, četiri meseca. Prva dva meseca sam išla svakih sedam dana na kontrole,a potom na svake dve nedelje. Mnogo mi je značio svaki odlazak i razgovor sa stručnim licem.
Ako niste dobro – nemojte čekati!
O autorki
.jpg)
Dongo Dušanka majka je troje dece i živi u Bačkoj Palanci. Sa depresijom se bori poslednjih pet godina i ovim tekstom želela je da apeluje na trudnice i mame o značaju mentalnog zdravlja.
Komentari (0)