Neću u penziju

Verovatno podstaknuti činjenicom da sam mama troje dece, poslednjih nekoliko dana mi je više Fejsbuk i Instagram prijatelja poslalo link da potpišem peticiju koja ima za cilj da majke sa troje i više dece dobiju nacionalnu penziju. I iskreno, stvarno me mrzi da svima ponaosob objašnjavam, pa onda ovako javno da kažem – ja bre ne želim penziju i neću da potpisujem tu peticiju!

Naša devojčica, naše treće dete je rođena u pandemiji. Zbog celokupne situacije mnoge naše prijatelje i članove rodbine još nije upoznala, a neke je upoznala tek nedavno, nakon što su se vakcinisali. Takođe, u tom periodu i moji kontakti sa prijateljima su svedeni na minimum, a verujte mi – to je jednoj porodilji veliki problem. Nakon što suprug ode na posao, a ja ostanem sama sa decom, više puta mi je na pamet padao naslov mog prvog teksta na ovom portalu, a to je „Da mi je da odem na posao i odmorim se kao čovek”. Zamislite vi, ceo dan samo pelene, hranjenje, domaći zadaci, glupiranje, crtanje… Ma idi bre! Ima dana kada želim da sa nekim odraslim pričam o nekim neobaveznim temama koje nemaju veze sa decom, kao što je poslednja knjiga koju sam pročitala, nova serija koju sam počela da pratim…

A sad, šalu na stranu. Kao majka troje dece, ne želim da idem u penziju. Želim da radim! Želim da, kada odlučim da promenim posao i radno mesto, imam jednake šanse kao i svi ostali. Takođe, volela bih da činjenica da imam troje dece ne bude u bilo kom momentu prepreka za napredovanje jer, nažalost, u Srbiji je i dalje u nekim kolektivima uvreženo mišljenje da žene poput mene zbog porodičnih obaveza ne mogu da daju sve od sebe i na poslovnom planu.

Meni je tema nataliteta jako važna, ali odluka koliko ću dece roditi je samo moja i mog supruga i država nema veze sa tim. Ni u jednom momentu nisam razmišljala o tome kolika je naknada za treće dete i koje su moje povlastice. Ono što treba da nas brine je više nego problematičan Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, zbog koga mnoge majke na porodiljskom primaju naknadu koja nije dovoljna ni za pelene za jedan mesec, a žene preduzetnice umesto da budu podržane bivaju diskriminisane i naterane da zatvore svoje firme.

Takođe, ne vidim u čemu sam ja to superiornija od majki koje su se za svoje dete borile godinama, koje su primile na stotinu injekcija i u toj ulozi se ostvarile tek nakon druge, treće pa i više od toga vantelesne oplodnje.

Kao majka koja ima dva dečaka i devojčicu, više od svega bih volela da se moja deca kada odrastu ostvare na svim poljima. Da budu ispunjeni porodično, ali i poslovno, da svih troje ostvare svoje želje i budu uspešni, a ako ja kao njihova majka smatram da samo zato što sam rodila troje dece imam pravo na posebnu zaslugu države – loš sam im primer.

Milena Milenković je rođena 29. novembra 1985. godine u Beogradu. Odrasla je u Novoj Pazovi, a od 2013. godine živi u Kragujevcu. Majka je dva sina, četvorogodišnjeg Predraga i dvogodišnjeg Ratomira, koji obožavaju igračke, ali i crtaće sa superherojima, a omiljeni im je Spajdermen. Zbog ljubavi prema svim vrstama kockica, prolazak kroz njihovu dnevnu sobu bez povređivanja je misaona imenica.

Milena je nedavno postala i mama jedne devojčice.

Vodi blog na portalu Bebac Dva dečaka i devojčica – avanture jedne mame.