MIT O VAKCINACIJI: Vakcinacija izaziva opterećenje imunskog sistema

Pristalice antivakcinalnog pokreta i osobe koje imaju određene rezerve prema vakcinama često pominju da se danas daje veliki broj vakcina u više doza i da davanje tako velikog broja antigena u isto vreme ili sa kratkim vremenskim razmakom izaziva opterećenje imunskog sistema.

Foto: Freepik

Često se kao argument koristi i podatak da je u poslednjih dvadesetak godina značajno porastao broj vakcina koji se daje deci kroz programe imunizacije i da se često koriste kombinovane vakcine koje sadrže veći broj različitih vakcina u jednom preparatu.

Postavlja se pitanje da li davanje velikog broja vakcina može da optereti imunski sistem deteta koji je još uvek nezreo i nedovoljno razvijen?

Naprotiv, za normalan razvoj imunskog sistema deteta neophodno je da ono bude stalno izloženo antigenima i smatra se da neadekvatna stimulacija imunskog sistema deteta povećava rizik za autoimunske bolesti i alergije kasnije u životu. Naime, iako je tačno da imunski sistem deteta po rođenju još uvek nije dostigao svoj puni funkcionalni kapacitet i da je u osnovi „naivan”, on je ipak spreman da odmah po rođenju adekvatno odgovori na infekciju, pa i na vakcine (imunski sistem deteta čak može da reaguje in utero, ako se tokom trudnoće desi neka infekcija).

Tako, na primer, novorođenče pravi IgA antitela već u prvoj nedelji nakon rođenja, a odlično odgovara i na vakcine koje se daju još u porodilištu (Hepatitis B vakcina i BCG vakcina). Takođe, dete u toku prvih meseci života odlično odgovara na većinu vakcina koje se daju u tom periodu (npr. DTP vakcina protiv difterije, tetanusa i pertusisa). Ipak, odgovor male dece je na neke vakcine slabiji, kao što je slučaj sa polisaharidnim vakcinama tokom prve dve godine života, zbog čega su razvijene i danas se široko upotrebljavaju konjugovane vakcine, na primer vakcine protiv pneumokoka i Haemophilus influenzae tip B (HiB vakcina).

Foto: Freepik

Što se tiče broja antigena u vakcinama koje dete dobija, treba naglasiti da je dete u svakom trenutku kroz disanje i ishranu izloženo hiljadama antigena, kao i da je, u odnosu na vakcine, izloženo mnogo većem broju antigena u svakoj infekciji, uključujući i blage infekcije kao što su upala grla i prehlada. Kapacitet imunskog sistema deteta daleko prevazilazi taj broj antigena i može da reaguje na praktično neograničan broj antigena (T- i B-limfociti mogu da prepoznaju između 109  i 1011 različitih antigena), pri čemu se procenjuje da dete može istovremeno reaguje na najmanje 10.000 različitih antigena.

Utvrđeno je da ukupan broj antigena u svim vakcinama koje se danas koriste u SAD iznosi 177 antigena, što predstavlja manje od 2% procenjenog kapaciteta dečjeg imunskog sistema, pri čemu se te vakcine ne daju sve u isto vreme (s obzirom da se neke od tih vakcina još uvek ne koriste u Srbiji, broj antigena koji se daje deci u našoj zemlji je još manji). Takođe treba naglasiti da je prelaskom sa mrtvih celoćelijskih vakcina na subjedinačne, poslednjih godina znatno smanjen broj antigena u vakcinama.

Drugo, često postavljano pitanje i bojazan roditelja je da li davanje više od jedne vakcine u isto vreme može povećati rizik od štetnih efekata i preopteretiti imunski sistem deteta?

Prilikom davanja više različitih vakcina u isto vreme na različita mesta, odgovor na većinu od njih je identičan kao kada bi se one dale u različito vreme. Drugim rečima, davanje više vakcina u isto vreme, kao i kombinovanih vakcina, nema negativni efekat na imunitet deteta i ne povećava osetljivost na druge infekcije.

Foto: Freepik

Štaviše, davanjem kombinovanih vakcina se ne samo postiže efikasan odgovor na pojedinačne antigene bez značajnijeg povećanja pojave neželjenih dejstava, već se smanjuje broj uboda i neprijatnost za dete, štedi se vreme i novac manjim brojem vakcina i ređim posetama lekaru i povećava se mogućnost da će dete dobiti sve vakcine predviđene programom imunizacije.

Što se tiče količine antigena koji je prisutan u vakcinama, doziranje kod vakcina nije isto kao kod drugih lekova i za aktivaciju imunskog sistema dovoljne su male količine antigena, s obzirom da antigeni iz vakcine ne moraju da se distribuiraju po telu, već oni lokalno aktiviraju imunske ćelije koje potom odlaze u sve delove tela. Doze antigena u vakcinama za decu su obično niže u odnosu na one koje se daju odraslim osobama, ali doze mogu da budu identične (npr. neke vakcine protiv gripa, MMR vakcina i vakcina protiv varičele) ili čak i veće (npr. vakcine protiv pertusis i difterije).

Tekst realizovan u saradnji sa Sanofi Pasteur

MAT-RS-2000310-1.0-10/2020

Reference:

1. Hulsey E, Bland T. Immune overload: Parental attitudes toward combination and single antigen vaccines. Vaccine. 2015;33:2546-50.

2. Offit PA, Quarles J, Gerber MA, Hackett CJ, Marcuse EK, Kollman TR, Gellin BG, Landry S. Addressing parents’ concerns: do multiple vaccines overwhelm or weaken the infant’s immune system? Pediatrics. 2002;109:124-9.

3. Plotkin S, Orenstein W, Offit P, Edwards KM. Plotkin’s Vaccines, 7th Edition, Elsevier, 2018

4. Stowe J, Andrews N, Taylor B, Miller E. No evidence of an increase of bacterial and viral infections following Measles, Mumps and Rubella vaccine. Vaccine. 2009;27:1422-5.