Moje pozitivno iskustvo: Porođaj u doba korone bio je brz i lak

Kada je polovinom marta proglašena vanredna situacija, a nedugo zatim i policijski čas, izolacija i ostalo bila sam šesti mesec trudnoće i naivno sam razmišljala kako će sve to do jula i mog termina za porođaj biti iza nas. No što ono kažu, čovek planira, a Bog mu se smeje.

Za vreme vanrednog stanja smo poštovali sve propisane mere, suprug je obavljao kupovinu osnovnih namirnica, naravno, uvek uz masku i rukavice, deca i ja smo vreme provodili u kući i mogu priznati da smo i uživali u vremenu koje posvećujemo jedni drugima. Društvene igre, šivenje igračaka, učenje pesmica i priča bili su nam samo neke od zanimaciju uz nezaobilazno eksperimentisanje u kuhinji.
 

I kada su popustile mere, mi se nismo opustili

A onda je posle dva meseca ukinuto vanredno stanje, a sa njim je krenulo i popuštanje mera. Iako donekle ohrabreni relaksacijom nismo se opuštali do kraja, opet smo vodili računa, u kupovini smo i dalje koristili maske, nismo odlazili u restorane i klubove već smo se trudili da nadoknadimo vreme u prirodi, odlazili smo na pecanje na Gružansko jezero, u duge šetnje u prirodu i kod dede u vikendicu da beremo trešnje i drugo uzrelo voće. 
 

Međutim, izgleda da smo svi bili donekle nasamareni. I baš kada smo mislili da se sve polako vraća u normalu, vesti su nas demantovale i takoreći vratile na početak epidemije. Svaki dan su mediji brujali o sve većem broju obolelih od korona virusa i preopterećenosti zdravstvenog sistema. I tada sam postala svesna da su moje nade da se neću porađati u koroni pale u vodu. 

A kako izgleda porođaj u vreme korone? 
 

Lekari u ginekološkim ambulantama primaju samo hitne slučajeve i naravno, trudnice. Svi pregledi se unapred zakazuju kako bi se izbegle gužve, a iako je leto i napolju je temperatura preko 30 stepeni dok vam rade ctg morate da nosite masku. A zbog brige za zdravlje bebe, a i vaše čini vam se da vam je gel za dezinfekciju ruku jedan od najboljih prijatelja, malo malo pa ga vadite iz torbe i trljate.
 

E sad ne znam kako neki porođaji u doba korone izgledaju, ali znam kako je izgledao moj. Ovo mi je bila treća trudnoća i hvala Bogu sa svakim detetom do sada sam imala lepe trudnoće i lake porođaje. Termin je bio sedmog jula, ali već trećeg jula sam se probudila sa nekim čudnim osećajem.
 

-Vladimire, ja ću da se porađam.
 

-Kad bre Milena, šta pričaš to? Boli li te nešto, treba da te vozim kod lekara, šta si zasela tu?
 

-Joj bre čoveče, ajde ne preteruj, ne boli me ništa, samo imam takav osećaj.
 

-Ma idi bre, prepade me.
 

I taj dan je do večeri izgledao kao i svaki drugi pre toga. Otišli smo sa decom do njegovih roditelja da se kupaju u bazenu, čula se sa majkom i kumom, a onda je suprug uveče izveo decu na školsko igralište iza zgrade. I kao po komandi onog momenta kada su izašli meni kreće bol. Prva dva sam zanemarila iako mi se činilo da su jakog intenziteta i u malom vremenskom razmaku, a onda sam suprugovoj sestri koja je inače medicinski radnik poslala poruku „ženo, izgleda da kreće” i onda je u roku od nekoliko minuta bila tu. Merenjem shvatamo da su kontrakcije na tri minuta i da traju čak po minut i po. Ona istog momenta poziva mog supruga da dođe kako bi otišla u bolnicu. Džaba je bilo moje sugerisanje da su bolovi počeli pre pola sata, da ne ide to tako, da moram malo da sredim kosu… Brže bolje sam bila spakovana u auto.
 

Ispred kliničkog centra nas dočekuje portir i shvativši da je u pitanju trudnica, objašnjava suprugu kako da ode do ginekološke ambulante, a on ide da obavesti doktore i medicinske sestre. Iako kasno uveče prijem se vrši u prizemlju kliničkog centra gde se obavlja takozvana trijaža radi sprečavanja širenja korona virusa. Na vratima sada ginekološke, a ranije radiološke ambulante dočekuje me sestra i kaže da će doktor doći za minut. Njena obaveza za to vreme je da mi izmeri temperaturu, uzme osnovne podatke i izvadi krv kako bi se brzim testom testirala na novi virus, a onda da me isprati do porodilišta. Međutim, onog momenta kada sam ušla u ambulantu sledeći moj komentar je bio „dušo, mislim da mi je pukao vodenjak”. Ona u blagoj panici poziva doktora da požuri, a takođe i babicu, a meni kaže da legnem odmah na krevet. 

Sledećih petnaest minuta mi prolazi neverovatnom brzinom. Sestra mi na stolu uzima krv, dolazi doktor, a sa njim i babica i kažu „pa mi nemamo vremena da je vodimo u porodilište, ova žena se porađa, ti idi za test, a mi ćemo da vidimo šta ćemo i pozovi pedijatriju za dete”. U momentu kada sam videla da oblače zelene mantile shvatila sam da ćemo se moja devojčica i ja uskoro upoznati i meni tada počinju i naponi. 
 

Ovom prilikom moram da se zahvalim i pohvalim babicu Tanju iz KC Kragujevac i doktora Srđana Mujkovića, kao i doktorku Tamaru na stručnosti i pruženoj podršci. U vreme kada se mnoge žene žale na uslove i ophođenje u porodilištu oni su bili neverovatni iako su mi da tako kažem prvi put oči videli.
 

I šta da vam kažem, iako za rezultat testa treba samo desetak minuta, onog momenta kada je sestra ušla i obavestila da je negativan moja beba je već bila napolju. 

I iako sam se porodila u ambulanti, za 19 minuta od prijema u bolnicu kako piše na otpusnoj listi moj suprug je bio jedan od retkih koji je uspeo da vidi i mene i bebu.

Milena Milenković, rodjena je 29.11.1985. godine u Beogradu. Odrasla je u Novoj Pazovi, a od 2013. godine živi u Kragujevcu. Majka je dva sina, četvorogodišnjeg Predraga i dvogodišnjeg Ratomira koji obožavaju igračke, ali i crtaće sa super herojima, a omiljeni im je Spajdermen. Zbog ljubavi prema svim vrstama kockica, prolazak kroz njihovu dnevnu sobu bez povređivanja je misaona imenica. Milena je nedavno postala i mama jedne devojčice.





Vodi blog na portalu Bebac - Dva dečaka – avanture jedne mame