Da li sam dovoljno dobra mama?

Ne znam da li sam jedina zbunjena mama koja je prezasićena kontradiktornim informacijama -“savetima” “stručnjaka” (namerno sam ove dve reči razdvojila u posebne navodnike) o tome kako treba da živimo i da se ponašamo kao majke. Da nagovestim da sam i ja po zvanju jedan od tih “stručnjaka “, ali sam kao majka dvoje dece samo izgubljena u moru informacija koje kao da su nastale sa namerom da mi pokažu da ću uvek u nečemu pogrešiti, koliko god se trudila.

O čemu govorim, pitate se? E pa o sledećem:

1.  Posvetite detetu vreme, ono neće pamtiti prljave sudove i haos u kući. Tako je, ali neko te sudove i tu kuću mora srediti, i to uglavnom ostaje nama da uradimo. I ako ćemo to da uradimo u vreme kada dete spava, onda nama oduzimamo vreme za spavanje , a opet, sutra se očekuje ista količina energije i elana. 

2. Sada su na redu oni drugi (kontradiktorni) saveti – posvetite sebi pažnju, mame… Odmarajte se, potrebne ste vašem detetu odmorne i srećne… Ma stvarno?!?! A to ću da uradim kada?!?! Možda jednom godišnje, ako imam sreće… Osim ako imate kućnu pomoćnicu (možda i dve, tri), ili muža pored sebe 24/7 , koji pritom želi da pomogne, odmor je nepoznat pojam. 

I naravno, sve to se duplira kada smo majke dvoje dece. E tek tad budimo pametne.

U mom slučaju, to izgleda ovako: starija devojčica ima tri i po godine, mlađa tri i po meseca. I koliko god se trudila da budem tu za obe, uvek će jedna biti zapostavljena… A ja, prema “savetima” “stručnjaka”, trebam da se igram sa starijom (jer je ona tip deteta koje ne ume samo da se igra), a naravno da budem tu i za bebicu, jer je i ona željna pažnje, ljubavi, maženja… Tome dodajte prirodnu ljubomoru starije i eto recepta za katastrofu. Ali mi mame u čitavom tom ludilu treba da budemo smirene, odmorne i srećne, jer mi to zaslužujemo…(???)

3.  A kada svemu tome dodamo i “savete” da deci spremamo isključivo zdrave obroke (i za to vreme da ih ne zapostavimo), na pomolu je apokalipsa. Ali mi ne smemo da pokazujemo nervozu pred detetom/decom, jer će ostaviti trajne posledice na dete/decu… 

Dakle, globalno gledajući ,budimo tu za svu svoju decu, spremimo zdrav obrok, i potrudimo se da uvek budemo odmorne , srećne i nasmejane…

I tako dodje kraj još jednog dana punog uspona i padova, a mi premorene legnemo, i ne možemo da prestanem sebe da preispitujemo da li smo danas bile dovoljno dobre mame, da li smo svojim ponašanjem (koje možda u nekim momentima nije u skladu sa “preporučenim” ponašanjem) deci ostavili neke trajne posledice, jer smo vikale ili ih ignorisale nekad u toku dana?

Da vam kažem moje mišljenje kao “stručnjaka” u teoriji i praksi:

DRAGE MAME, SVE STE SAVRŠENE! DOKLE GOD JE DETE VOLJENO I NIJE ZLOSTAVLJANO, VI STE ODLIČNE… I NEMOJTE DOZVOLITI DA VAS “STRUČNJACI” UBEDE U DRUGAČIJE 

P. S. Sve ovo + zaposlena mama, e to je već tema za sebe