Vodič kroz uvođenje nemlečne hrane

Beba koja je na prirodnoj hrani, odnosno koja se u prvim mesecima života hrani majčinim mlekom, sa nemlečnom ishranom bi trebalo da počne sa punih 6 meseci, kako savetuju stručnjaci. U slučajevima da je beba u prvim mesecima bila delimično ili u potpunosti hranjena adaptiranim mlekom, odnosno mlečnom formulom – tada se sa nemlečnom ishranom može početi i sa punih 5 meseci, odnosno ne pre 17. i najkasnije do 24. nedelje života.

Foto: Shutterstock

Kako bi unela dovoljno hranljivih sastojaka tokom dana, potrebno je da beba ima više manjih obroka. Želudac bebe je mali i ne može da prihvati previše hrane, dok je ostatak sistema za varenje još uvek u procesu razvijanja, pa ga ne bi trebalo preopteretiti.

Kod beba uzrasta od 6 do 8 meseci kojima je mleko (majčino i/ili adaptirano) i dalje glavna hrana (koje zadovoljava polovinu potrebe za hranom) trebalo bi da se uvede dodatna 2-3 obroka. Preporuka je da to bude jedan slan obrok, jadan obrok u obliku voćne kašice i jedna kašica sa žitaricama. Milupa nemlečne kašice sa BIO žitaricama odličan su izbor za jedan siguran i zdrav obrok bebe. Nakon ovog perioda uvodi se 3-4 dodatna, nemlečna obroka za bebu.

Za pravilan i zdrav razvoj beba mora da ima izvor svih hranljivih materija i sastojaka koji će omogućiti da napreduje. To se najbolje postiže uvođenjem različitih namirnica u svakodnevnu ishranu bebe, što je moguće kada se uvedu i nemlečne namirnice.

Foto: Shutterstock

Izvori najvažnijih nutrijenata za bebu

• Kalcijum – mleko (majčino/adaptirano), spanać, pasulj, grašak, kelj, brokoli, sir, jogurt, susam
• Belančevine – žitarice, meso, sir, pasulj, sočivo, jaja
• Vlakna – voće, povrće, žitarice (proizvodi od celog zrna žitarica)
• Antioksidansi – spanać, brokoli, paradajz, šargarepa i ostalo voće i povrće jakih boja
• Gvožđe – zeleno lisnato povrće, mahunarke, žitarice, meso, žumance
• Omega-3 masne kiseline – morska riba

Kada počnete da hranite bebu čvrstom hranom i kada počnete da joj uvodite nove namirnice – primetićete da beba ima svoj ukus, odnosno da neke namirnice voli više, a neke manje. Ali kako beba može da voli ili ne nešto što do tada nije probala? Od čega to zavisi?

Stručnjaci smatraju da beba svoj ukus razvija još dok je u stomaku, upravo preko onoga što jede mama. Tako je sigurno i pre majčinog mleka probala razne ukuse – od najslađih, do najgorčih, sve što je mama poželela da jede. Međutim, to nije jedino što utiče na određeni ukus beba u najranijem periodu. Svaka beba ima već urođen afinitet prema pre svega slatkom, ali i slanom ukusu, a pored toga, zahvaljujući evoluciji urođeno nam je i da imamo određenu odbojnost prema gorkim ukusima, što i doprinosi težem uvođenju povrća.

Foto: Shutterstock

Naravno, ovo su samo predispozicije i moguće je modifikovati ukus bebe jednostavnim uvođenjem raznovrsne hrane, ali i dobre kombinacije namirnica kako bi obrok bio što ukusniji bebi. Česta je situacija da beba ne prihvati novu namirnicu odmah, što ne znači da bi trebalo da prestanete da je dajete detetu – već da budete strpljii i uporni kako bi se beba navikla na njen ukus (i miris) i vremenom prihvatila.

Među novim namirnicama koje će bebe vremenom imati u ishrani nalaze se i namirnice koje su poznate kao alergeni. Po pravilu i savetu stručnjaka, njih je potrebno uvoditi na poseban način i određenim redom. Za početak – važno je da se namrinice koje se smatraju alergenima ne uvode rano, odnosno ne pre napunjene prve godine.

Organizam može različito da reaguje na različite alergene, a poznato je da češće reakciju telo ima na kikiriki (i drugo koštunjavo voće), ribu, belanca. Ostale alergije su nešto češće, ali stručnjaci su prepoznali namirnice koje su ipak češći okidači za alergije od drugih, pa su ih izdvojili upravo u grupu alergena.

U prvih godinu dana ne preporučuje se uvođenje sledećih alergena:
 

• med,
• belance,
• riba,
• kikiriki i drugo koštunjavo voće.

Jedan od sastojaka pšeničnog, raženog i ječmenog brašna – gluten – takođe je poznat alergen, ali se uvodi kad i nemlečna ishrana, odnosno od 5-6. meseca. Poželjno je samo izbegavati veći unos namirnica sa glutenom u prvim nedeljama uvođenja nemlečne ishrane.

Foto: Shutterstock

Osim raznovrsnosti namirnica u ishrani, beba mora imati i dovoljnu količinu hrane dnevno kako bi lepo napredovala i rasla. Ali kako odrediti koliko joj je dosta, odnosno – koliko bi trebalo da pojede za svaki obrok?

Kako bebe rastu, tako se povećava i količina hrane koju mogu pojesti i koju bi trebalo da pojedu.
 

U početnom periodu uvođenja nemlečne ishrane odojčetu je dovoljno da po obroku date 5-10 kašičica hrane, u periodu do 9. meseca trebalo bi da pojede 2-4 supene kašike čvrste hrane, dok bi krajem prve godine količina nemlečne hrana koju beba pojede trebalo da bude od 4 do 6 supenih kašika – po obroku.

Ovo znači da do kraja prve godine beba za jedan obrok pojede četvrtinu voćke, do dve supene kašike mesa/ribe, pola šolje žitarica – u jednom obroku nemlečne hrane.