Svađe među decom su neizbežne: pomozite im da ih pravilno reše

Bez obzira da li se problem desio sa bratom, sestrom ili drugom iz škole, potrebno je da pomognemo deci da pravilno rešavaju neslaganja sa vršnjacima.

Kada su svađe dece u pitanju, roditelji uvek nalaze razlog da brinu. Ili se dete previše povlači i ne bori za sebe, ili je previše svadljivo, u svakom slučaju, teško je ugoditi roditelju kome bi najviše odgovaralo da takvi problemi ne postoje.

Ako je za utehu, ovakva vrsta vršnjačkih problema je normalna, očekivana, pa čak i poželjna. Kroz rivalstvo, pozicioniranje u grupi vršnjaka, intelektualno, sportsko ili bilo koje drugo nadmetanje dete gradi ličnost i samopouzdanje. Slična je situacija i kod odraslih, samo što je većina odraslih u međuvremenu naučila šta nije socijalno poželjno ponašanje, pa neće sagovornika gađati ili tući čim se u nečemu ne slažu.

Šta roditelji, nastavnici, vaspitači mogu da ponude deci kada je u pitanju rešavanje konflikata?

Ponudite im OPCIJE za rešavanje, umesto da im jednostavno kažete nemojte se svađati (jer je to u praksi nemoguće).

Kada vam dete saopštava šta se desilo sa bratom/drugarom ili kada ste očevidac svađe, spram situacije ponudite detetu moguća rešenja:
 

Sugerišite detetu da je važno da se prvo smiri, diše duboko, udalji od situacije koja ga je uzrujala. Objasnite mu da će na taj način biti spremnije da razgovara o rešenju konflikta koji je nastao sa bratom/drugarom. Ukoliko imate situaciju da je dvoje ili više dece u konfliktu, možete im predložiti da se na nekoliko minuta razdvoje, da svako za sebe razmisli šta je bilo i onda ponovo popričaju o problemu u kom su se našli.
 

Ukoliko primetite ili vam dete prijavi situaciju u kojem neko drugo dete želi da uđe u konflikt tako što dobacuje neprimerene komentare, možete mu ponuditi jedno od rešenja u ovoj situaciji, a to je – ignorisanje. Na ovaj način dete koje želi da uđe u konflikt neće uspeti u svojoj nameri, a kada vidi da su pokušaji bezuspešni desiće se da odustane.

Imajte u vidu da ove situacije mogu biti veoma naporne i uznemirujuće za dete koje je provocirano, te mu skrenite pažnju i na druge vidove rešavanja ovog problema. Najefikasniji jeste pomoć od odrasle osobe (roditelja, učitelja, nastavnika, trenera…).
 

Vrlo čest razlog svađe, posebno male dece, jeste želja za igranje sa istom igračkom. Objasnite deci da imaju dve opcije u tom slučaju. Jedna je da nađu način da se istovremeno igraju, a ako ne, da treba da se dogovore ko će prvi da se igra, a ko drugi. Ako im je baš jako stalo do te igračke, a nisu više mala deca u pitanju, mogu se dogovoriti i koliko vremenski će igračka da se zadrži kod svakog pojedinačno. Osim toga, da se u ovim situacijama ne bi dešavalo da jedno dete kaže ”Ali zašto ti uvek prvi?”, možete im dati predlog i da to zapišu ko se kada igrao prvi, i da znaju čiji je red za igračku za sledeći put. Pravda je na ovaj način zadovoljena, što je deci itekako važno.

Objasnite deci da ukoliko se potrude, razmisle i kažu sagovorniku sve što žele, u mnogim situacijama mogu zajedničkim snagama doći do rešenja gde niko nije oštećen. Vrlo često na prvi pogled to ne izgeda tako, ali nakon smirenog razgovora u kome se deca uče da saslušaju svog sagovornika, ovakva rešenja su moguća. Ovaj način završetka svađe među decom je poželjan i uglavnom čini odnos još boljim nego što je bio.
 

Predložite deci da mogu da bacaju novčić, izvlače papirić sa imenom ili igraju “list, kamen, makaze” u situacijama kada ne mogu da se dogovore ko će prvi da se igra nečim. Na taj način neće nikog kriviti što moraju da čekaju svoj red, jer će to biti pitanje čiste sreće u kojoj su i oni imali jednaku šansu. Ako deca nauče da na ovaj način ponekad rešavaju situaciju, brže će reagovati kada je potrebno i neće produbljivati konflikt bez preke potrebe.
 

Česte su svađe oko igara u kojima učestvuje dvoje ili više dece. U situacijama svađa, možete im predložiti da ako ne mogu da se dogovore i igraju tako da svima odgovara – da razmisle o tome da prekinu tu igru privremeno i da svako dete nađe drugu aktivnost za sebe. Kada uoče da su prestankom igre i sebi uskratili zabavu, možda će iznedriti neka kreativnija rešenja nego do tad.

U odnosima sa braćama, sestrama ili prijateljima veoma je važno da deca nauče da se izvinu onda kada su nekim postupkom ili rečima vidno uznemirili drugu osobu. Na taj način, između ostalog, uče da preuzimaju odgovornost za svoje postupke i grade blizak odnos sa drugima u kojima je u redu i ponekad pogrešiti.
 

Naučite decu da jasno i glasno izraze stav negodovanja kada im nešto ne odgovara. Bilo bi dobro da pri tom uzimaju u obzir i osećanja drugih oko sebe, a ne samo svoje potrebe. Jako je važno da objasnite deci da je bolje i da udju u konflikt sa drugim detetom, nego da ga slušaju protiv svoje volje i posle snose posledice za svoje ponašanje. Ovo je posebno važno kod dece koja su ”povodljiva”, nemaju svoje ja i koje druga deca često uslovljavaju da bi nastavili da se druže sa njima.
 

Bitno je da naglasite deci da se obrate vama ili drugoj odrasloj osobi odgovornoj za njih u tom trenutku – onda kada su već sami pokušali da na više načina reše problem sa vršnjakom. Ako im ne ide, pohvalite ih što su vam se obratili i pružite im podršku. Objasnite deci razliku između takozvane ”tužibabe” (dete koje se obraća starijem za problem koje može samo da reši kao i za svaku sitnicu) i situacija u kojima je veoma važno da traže pomoć.
 

Pomozite deci da nauče da rešavaju probleme tako što govore o tome šta im je smetalo i kako su se osećali, umesto da pažnju usmere na drugo dete i nazivaju ga pogrdnim imenima. Umesto ”Baš si sebičan”, dete može da kaže ”Ne prija mi kada nećeš ništa sa mnom da deliš”. Na taj način druge dete se neće osećati prozvano i lakše će razmotriti opciju da ubuduće promeni nepoželjno ponašanje.
 

Foto: Unsplash