Kako se dobija i širi bolest poljupca?

Mononukleoza je bolest uzrokovana Epštajn-Bar virusom (EBV) koji spada u grupu veoma rasprostranjenih virusa. U narodu je mononukleoza poznata i kao “bolest poljupca”. Virus se u početku nastanjuje na sluzokoži gornjih disajnih puteva, da bi se širio po lokalnim limfnim čvorovima, a zatim, putem krvi, po celom organizmu.

Epšajn-Bar virus, koji je uzročnik mononukleoze, nalazi se u pljuvački osobe koja je obolela, a prenosi se na druge ljubljenjem, govorom, kašljanjem, kijanjem, ali i indirektnim putem, preko zaraženih predmeta – na primer korišćenje zajedničkog peškira, četkice za zube, šolje itd.

Foto: Shutterstock

EBV virus je manje otporan na uticaje spoljašnje sredine, pa se i teže prenosi od virusa obične prehlade, a veće su šanse da će oboleti osoba koja se svakodnevno susreće sa velikim brojem ljudi (kao što su na primer đaci i studenti, odnosno osobe između 15 i 25 godina). Takođe, ovaj virus češće i lakše napada organizme čiji je imunitet oslabljen, a u ovu grupu spadaju osobe sa imunodeficijencijama, malignim bolestima ili nakon transplantacije.

Nakon kontakta sa EBV, pa sve do pojave prvih simptoma mononukleouze, prolazi u proseku između 4 i 6 nedelja, dok kod dece period inkubacije može biti i nešto kraći. Čak i već zaraženo, dete možda neće pokazivati nikakve simptome bolesti ili će se dete koje je nosilac zaraze već izboriti sa bolešću pre nego što se prvi simptomi bolesti pojave kod druge, zaražene dece. Upravo zato se ne može tačno odgovoriti na pitanje koliko traje inkubacija ili kada počinju da se pojavljuju prvi simptomi bolesti.

Kada dođe do odobljenja i pojave mononukleoze kod zaražene osobe, bolest može trajati od nekoliko nedelja do mesec dana – što naravno zavisi od organizma, jačine imunog sistema i drugih faktora. Uglavnom kada se izleči i odstrane svi simptomi, ne ostaju nikakve posledice ove bolesti na telo. Znak da je došlo do nekih komplikacija kod obolele osobe jeste trajanje mononukleoze više od 4 nedelje, kada je potrebno uraditi dodatna ispitivanja i proveriti sve uzroke komplikacije.

ononukleoza ne predstavlja bolest opasnu po život – ukoliko se njeni simptomi na vreme otkriju i počne se sa adekvatnom simptomatskom terapijom. Međutim, komplikacije do kojih može doći zbog pojave mononukleoze mogu biti veoma opasne za zdravlje. Najteže komplikacije do koje može doći zbog mononukleoze jesu uvećana slezina i poremećaj u radu jetre. 

Uvećana slezina se javlja kod 75 odsto onih koji su oboleli od mononukleoze, a ovo je opasno jer slezina može lako da pukne. Prvi simptom ove komplikacije je jak bol u gornjem levom delu stomaka, zbog čega bi odmah trebalo da se obratite lekaru.

Funkcija slezine jeste pre svega da filtrira i uništava stare, oštećene krvne ćelije (eritrocite), ali i da sprečava infekciju tako što produkuje bela krvna zrnca (limfocit) koji imaju ključnu ulogu u prvoj liniji odbrane organizma od uzročnika, mikroorganizma, koji potencijalno mogu prouzrokovati bolest. Kada dođe do uvećanja slezine, ona prestaje da funkcioniše normalno što može dovesti do filtriranja i mladih i starih eritrocita, što rezultira smanjenju broja ovih ćelija u krvotoku, a dugoročnije – do učestalih pojava različitih infekcija sa kojima organizam ne može da se izbori.

Foto: Shutterstock

Primarna funkcija jetre u organizmu je da fltrira krv koja dolazi iz digestivnog trakta pre nego što se rasporedi dalje po organizmu kako bi se rasporedile i hranljive materije koje se prenose na ovaj način. Druga funkcija jetre je detoksikacija materija unetih u organizam, kao i lekova.

Kada dođe do poremećaja u radu jetre, odnosno do nekog od boljenja – i njena funkcionalnost se remeti, što može dovesti do problema u organizmu. Kada su u pitanju poremećaji jetre uzrokovani mononukleozom, oni se javaljaju u sledećim oblicima:
 

• Hepatitis-a, odnosno blaga upala jetre

Žutica – kada tokom mononukleoze povremeno koža i beonjača oka mogu da se oboje žuto
 

Druge (ređe) komplikacije uzrokovane mononukleozom:
 

• Anemija – smanjen broj eritrocita i koncentracije hemoglobina u perifernoj krvi
• Trombocitopenija – snižen broj trombocita (ćelija odgovornih za koagulaciju krvi)
• Poremećaji vezani za srce – upala srčanog mišića (miokarditis)
• Komplikacije koje su vezane za nervni sistem – meningitis, encefalitis
• Enormni otok krajnika koji svojim volumenom mogu da potencijalno blokiraju disajne puteve
• Epštein Barrov virus (EBV) može biti posebno opasan za zdravlje osoba koje imaju problema sa imunitetom, osobe obolele od HIV virusa ili osobe koje uzimaju imunosupresivne lekove zbog transplantacije organa.
   

Foto: Shutterstock

Lekari obično kažu da je prevencija najbolji lek i to važi za sve bolesti od kojih se možemo zaštititi određenim načinom ponašanja, zdravim načinom života, preventivnim i redovnim pregledima i proverama svog zdravlja i slično. Kada govorimo o prevenciji mononukleoze – to je malo teži slučaj, jer je gotovo nemoguće zaštititi se od nje. Jedini način da se izbegne širenje i zaraza od virusa koji uzrokuje mononukleozu jeste izbegavanje kontakta sa pljuvačkom osobe koja je obolela ili je nedavno izlečena od mononukleoze. Takođe, visok stepen higijene je način da se izbegne dodir sa EBV virusom.

Svi ljudi koji su jednom bili zaraženi Epstejn-barovim virusom tokom života, čak i kada ozdrave od mononukleoze mogu i dalje da šire ovaj virus – što se neće promeniti do kraja života. Prema statističkim podacima, skoro svaka odrasla osoba je bila zaražena EBV virusom, ali je njihovo telo razvilo adekvatna antitela pomoću kojih se bori od infekcije.

Foto: Shutterstock