Not great, not terrible
Spuštam se u podzemlje porodilišta. Dašak vetra, neznano otkud, njiše papir na kome je gotovo dečjim rukopisom napisano GARDEROBA. Sa plafona visi klupko kablova, a polomljene neonke treperavo osvetljavalju naizgled beskrajan niz ormarića sa nalepnicama iz prošlog veka. Klik – šaljem sliku u grupu na Viberu dok se ježim koračajući niz hodnik i dobijam odgovor: ”Not great, not terrible” uz emotikon koji plače od smeha. I nasmejem se i ja na poznatu repliku, jer scena zaista kao da je uzeta iz serije Černobilj.
Sati neizvesnosti kraći i podnošljiviji
Nedugo zatim primaju me na odeljenje. Moj krevet nije spreman pa se oslanjam na ivicu prozora. Popodnevno avgustovsko sunce pravi senke pod svodovima predratnih zgrada praveći mi savršen kadar. Škljocnem opet i ‘okačim’ sliku na Instagram. Mame prepoznaju gde sam, šalju mi komentare podrške, čineći sate neizvesnosti kraćim i podnošljivim.
.jpg)
Foto: Pixabay
U tom trenutku poznata mama sa instagrama me zna bolje od prijatelja
Noć je teška. Vrućina, noćni saobraćaj ispod prozora i sve češće kontrakcije rasteruju mi san. Cimerke spavaju. Neke su već mesecima tu i navikle su na sve uslove. Stiže mi notifikacija. Još neko je budan u ovo doba. Jedna mama, naravno. Ne poznajem je. Pratimo se na Instagramu. Znam imena njene dece, znam da voli ilustracije, znam da pravi dobre kolače, znam šta voli da čita, znam da je jedno dete zahtevno, znam da se drugo nedavno borilo sa virusom, znam da su se skoro preselili. Znam više o njoj nego o mnogim svojim prijateljima. U tom trenutku ona me poznaje bolje od njih. Zna koliko smo ranjive, nestrpljive, uzbudjene i uplašene tih poslednjih sati pred porodjaj.
Plačem i smejem se sa najbližima, iako smo stotinama kilometara daleko
Šaljem poslednju poruku pred ulazak u salu. Vratili su mi telefon šest sati kasnije. Plačem i smejem se sa najbližima, iako smo stotinama kilometara daleko. Crvene se mali kružići sa brojevima u gornjem desnom uglu aplikacija. Verujem da mi je porodjaj tako lepo prošao, makar malim delom, jer su nas dobri ljudi bodrili, hrabrili i mislili na nas.
.jpeg)
72 besana sata puna želja, srculenaca i komplimenata
Dva dana kasnije upoznajem svoju instagramsku zajednicu sa novim zamotuljkom. Na slici sam i ja, posle 72 besana sata, što jasno pokazuju moji podočnjaci, ali čak ni u tom trenutku ne bih menjala prospavanu noć za sve te divne čestitke, želje, komplimente, srculenca i cvetiće koje su mi pored ostalih slali i oni koje ”ne poznajem”.
Dok smo jednako iskreni na mreži, i prijateljstva će nam biti iskrena
Upravo je društvena podrška ono što nas podiže u teškim situacijama i daje nam snagu da ih prevazidjemo. Društvena integracija podrazumeva osećanja, intimnost i osećaj pripadnosti različitim društvenim grupama, makar one bile i onlajn. Dok smo jednako iskreni na mreži, i prijateljstva će nam biti iskrena, sa ili bez internet konekcije.
O autorki
Milena Magdić je iskusna mama devojčice i novopečena mama dečaka. U slobodno vreme je profesorka engleskog i autorka tekstova na svom blogu “O čemu ćutim” koji se bave temama roditeljstva.
(1).jpeg)
Komentari (0)