Poklonite svojoj deci vreme

Zbog povećanog obima posla pre nekoliko dana sam radila skoro 15 sati. Decu sam ujutru odvela u vrtic, zatim trčećim korakom otišla na posla i kada sam se uvece vratila oni su već spavali i ne mogu vam opisati koliko me je grizla savest. Ljubila sam ih usnule i izvinjavala im se što sam tako grozna majka, a suprug me je samo ćutke posmatrao sa vrata,a zatim rekao ”odvešću im ja ujutru u vrtić, ti moraš da se odmoriš”.  

Razmišljala sam o svim onim stvarima koje sam tog dana propustila sa njima-trening plivanja, igranje fudbala ispred zgrade, pričanje priče za laku noć i do dugo u noć nisam mogla da zaspim… Taj osećaj griže savesti me je terao da ujutru odem i kupim im sve one igračke koje danima spominju, a kojima imena teško izgovaram, ali sam onda rekla sebi „ne Milena, ne čini to, iskupićeš im se tako što ćeš im pokloniti ono što si im uskratila, a to je vreme provedeno sa tobom”.

Foto: Privatna arhiva

I baš tako, sledeći dan sam rekla suprugu da ih vodi u vrtić, ostala sam kući sa njima, otišli smo na igralište, na sladoled, a onda sam im spremila omiljeno jelo i za popodnevnu dremku legla zajedno sa njima u krevet. Da to bude naša mala tajna pustila sam ih da spavaju u maminom i tatinom krevetu, umesto u svojoj sobi, a oni su presrećni mene „posadili” u sredinu i onda se takmičili ko će više puta da me poljubi.

Ne mogu da ne pomislim na sve one roditelje koji su zbog teške materijalne situacije prinuđeni da rade više poslova kako bi svojoj deci obezbedili osnovne uslove za život i ljutim se na sve one koji već danima i mesecima samo pričaju o nekoj populacionoj politici i demografskoj budućnosti, a ustvari ne čine ništa.

Majke će to razumeti, kada niste sa svojom decom uvek imate neki flotirajući, lebdeći strah-da li je dete jelo, ako je vrućina da li je dovoljno raskomoćeno, ako je hladno da li je toplo obučeni, kako je zaspalo i slično… Zatim mnoge njihove hirove u pojedinim momentima pravdate time da dete na taj način manifestuje ljutnju zbog vašeg odsustva. I te misli vas često proganjaju da se to ponekad graniči sa depresijom i ansioznošću. 

Zato, briga me što mi je kuća u haosu, sredićemo je kada stignemo, želim da po lepom vremenu izađem sa mojom decom na igralište i da se igram. Želim da im poklonim ono što im nijedna igračka neće zameniti, a to sam ja.

I da, ja sam ona koja je pre nekoliko meseci pisala o tome kako jedva čeka da počne da radi (Da mi je da odem na posao i odmorim se kao čovek)  i možda će neko reći kako se meni eto ne može ugoditi jer sad imam posao. No, svako ima pravo na svoje mišljenje.