Da li ste i vi super mama?
Poslednjih mesec dana razmišljala sam o čemu da divanim sa vama, drage mame (i tate – diskriminacije bez!). Dve teme su ušle u uži izbor, o jednoj ćemo sada, a drugu ćemo ostaviti za naredni put. Na početku moram da se pohvalim da je Vasja napunila sedam meseci, sedi pravilno, ima dva zubića, čavrlja mama i baba (mama kad brizne u plač – obavezno) i napreduje baš lepo (podbradak mi je omiljeno mesto za onaj cmok što najjače pukne!)
.jpg)
Vasja u svom carstvu igračaka…
Suvišno je, ali reći ću: svako dete je priča za sebe, prati se ono i po tom notnom sistemu se komponuju melodije. Svako vaspitanje je priča za sebe, takođe. Kako se onda gotovo uvek desi da se zabrinemo, poredimo, izgubimo, u startu diskvalifikujemo sebe i kao majku i kao ženu?
Na početku mi je bilo izuzetno bitno da uporedim svoju bebu sa drugom bebom istog, ili približno istog uzrasta; slušala sam priče, analizirala nedoumice, brige mama i njihovih prvih beba (što je normalno) i shvatila sam da počinjem previše da se plašim, da sam preopterećena i da ne uživam. Tada sam odlučila da slušam nju i super mi je!
Kakva ste vi „supermama”?
.png)
Termin „supermama” neko definiše kao majku koja je izuzetno brižna prema svom detetu i posvećuje se u potpunosti njoj/njemu i svojoj porodici, gde svaki minut slobodnog vremena isključuje nju samu; „supermama” je sjajno organizovana, ona ima jedinstven epitet: savršena. Ja sam se opredelila za drugu definiciju koja je upravo suprotno, a koja obuhvata i to da znamo da kažemo ne i da zatražimo pomoć, odmor, vreme za sebe; da znamo da budemo i brižne i stroge, da sačuvamo vreme za porodicu i prijatelje i slično.
O autorki:
Milica je novinarka, PR i mama devojčice Vasje. Na ovom blogu, sa drugim mamama, nesebično deli svoje iskustvo u avanturi zvanoj roditeljstvo.. Razmišlja glasno o različitim mamećim i bebećim temama.
.jpg)
Bravo. Divno razmisljanje na glas, zaista, zdravo i realisticno, iskreno i nesebicno, sto ne znaci da i ja tako funkcionisem. Ja sam tip koji zeli svoju bebu samo za sebe, ostali mogu doci u posjetu, ali mi ne godi da je bilo ko pazi osim roditelja. Tako sam najsretnija i najopustenija. Divnne smo mi sve dok su bebe okruzene zdravim ljudima, koji ih vole i stalno stimulisu. Lijep pozdrav.
Ja sam mama troje dece, 6god, 3god i 8meseci. Smatram da je biti bilo kakav tip roditelja sasvim ok sve dok se ne ode u neku krajnost sa bilo čim. Kada sam bila mala deda mi je uvek govorio da ja samo idem “zlatnom sredinom” a ostali nek idu kako žele, nisam ga tad razumela ali kada sam postala roditelj ubrzo sam shvatila šta je mislio pod tim “zlatna sredina”. Moj suprug i ja “žongliramo” sa decom kako znamo i umemo. Deca su nam u 90% slučajeva sa nama, ali se desi da i on ode sam sa prijateljima na piće , kao i ja povremeno. Smatram da decu treba uključiti u svaki aspekt naših života, izuzev u onaj deo 18+☺ i jedino tako će se razvijati i njihova psihička inteligencija pored one regularne, a to je ruku na srce danas jako bitno jer je svet prepun svakakvih ludorija…
Pozdrav svima, želim unapred sa kažem da ovo nije nikakav napad na Vas ili majke slične vama. Supermama je mama koja je uvek tu, tu je da se igra sa bebom, da odmara sa njom, da se smeje, plače, da bude tužna i da se raduje. To je moja definicija supermame. Ne razumem kako moze biti draže popiti kafu, sok, koktel nego biti sa rođenim detetom u parku, na tepihu, u krevetu. Pomoć treba zatražiti ali moje dete sam rodila ja! Ja sam ta koja treba da je pazi, mazi, bude tu, a ne tetke, bake, deke, treba dete ostaviti kod tih dragih osoba ali ne zbog sebe već da bi dete saznalo za takve odnose. Postala sam majka, i smatram da bi bilo sebično sa moje strane da ostavim moje dete da bi se šetala tamo-vamo, zašto ne sa njom? Ja sam rodila ćerku i moj svet se bukvalno okreće oko nje, ona je moj apsolutni prioritet i ne možda mi nokti nisu stalno tip top i ne nisam svake nedelje kod frizera ali to meni je sada nebitno jer osmesi moje jedinice vrede mnogo više od mojih noktiju ili nove frizure! Ona je moj cvet i svet, ona je moja najbolja drugarica.
Pozdrav, i hvala puno na komentaru. 🙂 Najvaznije je dete i uloga koju kao roditelji imamo. Nakon toga je bitno da imamo vremena za sebe i za ljude koji su nam bitni, a da nas ne grize savest zbog toga. To je bilo moje misljenje kroz tekst, a naravno, postujem i Vase. 🙂
Slažem se sa tobom. Naše dete od rođenja odgajamo sami muž i ja i ne bih ni jednu sekundu vremena sa njoj dala ni babama, ni tetkama. Mogu doći u posetu, ali da one ostaju sa našim detetom po sat-dva da mi kao negde odemo mi je neprihvatljivo. Dete je naše, deo naše porodice i kad idemo na ručak vodimo i našu bebu, kad idemo kod frizera idemo sa njom, kad lakiram nokte lakiram kad spava ili kad je tata zabavlja, a ona gleda moje prste. Rodila sam je nama, a ne babama i mogu platiti i 3 dadilje, ali ne želim, imam porodiljsko i svo vreme ovog sveta samo za nju. Kad istekne porodiljsko platićemo dadilju, jer tada moramo, mora se raditi.
Draga Milice, hvala vam na tome što znate da poštujete tuđe mišljenje! Meni licno nije teško da se sretnem sa dragim osobama sa mojom ćerkom, jer uglavnom svima kojima je stalo do mene stalo im je i do nje. Bila to rodbina ili prijatelji. Hvala na poštovanju.
napokon neko normalan!:’) hahahh, potpuno se razumemo i šaljem ti iste talase “ne supermame” 😘
Bravo Milice, DIVNO JE BITI MAMA…
Izuzetno! Pozdrav, draga. 🙂