Nikada nisam razmišljala o deci kao o broju
Mislim da umesto brojki u roditeljstvu treba koristiti naš prost jezik, a to znači da u roditeljstvu puno dajemo ali je to tako malo u odnosu na ono mnogo šta dobijemo.
Često me pitaju kako to izgleda odgajati petoro dece! Da li ste želeli da imate petoro dece? Da li je to oduvek bila vaša želja? Vi ste skroz „ludi”. Ti si kralj. To je stvarno hrabost, petoro dece. Pa ti si žena zmaj…
Uvek me zbune ovakva pitanja i konstatacije. Često ne znam kako da odgovorim na njih. Kada bolje razmislim nikada nisam razmišljala o deci kao o broju. Ili bi možda trebalo? Pa da počnem…
Pavle, Elena, Petar, Jakov i Kalina (privatna arhiva)
Dete jedan: Samo što se vratio iz škole. Da li te je pitala iz biologije? Šta imaš sutra od predmeta? Hajde da jedeš za sat vremena imaš trening. Ko će da me vozi? Tetka.
Dete dva: Da li si pripremila šta ćeš da obučeš? Jesi li spakovala knjige? Koliko časova imaš danas? Mama gde su mi patike za fizičko?
Dete tri: Mama nisi mi se potpisala na testu iz matematike. Da li si oprao zube? Lepo napravi tu duksericu. Proveri patike da li su ti čiste!
Dete četiri: Ugasi TV odmah. Kasniš u školu. Nisi se još ni obukao. Gde su mi stvari mama? Nisi ni knjige spakovao? Odmah da si to uradio. Jesi li oprao zube? Da, sinoć si mi rekla pred spavanje. Sinoć? Moraćeš i sada.
Dete pet: Bebi hajde da lalamo. Vreme je za lalanje. Hoće beba vodu? Ajde da nađemo cuku i beba pravac u krevetac. Tako. Grli medu.
.jpg)
Foto: Privatna arhiva
Dete jedan: Mama gde mi je oprema za trening? Dete dva: Mama moraš da mi opeglaš ovu majcu! Dete četri: Mama izgubio sam raspored. Dete tri: Jesu li mi lepi zubi? Dete pet: MEEEEEEEE. Dete dva… Dete jedan… Dete četiri…. Dete četiri… ili sam to već pisala? Čekaj, ne znam da li sada treba da prebrojim i broj obaveza pa da podelim sa 24 sata, minuta i sekundi?
Komplikovana matematika. Nije to za mene i ako sam iz tog predmeta uvek imala dobre ocene. Ja sam više za onu moju, praktičnu matematiku, gde 1 + 1 mogu biti 7 ili 8 ili više.
Foto: Privatna arhiva
Biti roditelj u mom svetu znači da brojke mogu da postoje nekada ali ne uvek i to samo kada imaju moje subjektivno značenje kao: malo 1 puno 5 ili obratno u zavisnosti od toga kako sam raspoložena tog dana. Kada bi me neko pitao kako to izgleda biti majka rekla bih to kroz moje matematičke formule:
puno (5) odgovornosti i puno (5) ljubavi uz ogroman životni smisao (5*5) i uzbudljivost (5*5x^2). Ako sve ovo pomnožimo sa brojem 5 pa puta varijacije i kombinacije.
Mislim da umesto brojki u roditeljstvu treba koristiti naš prost jezik, a to znači da u roditeljstvu puno dajemo ali je to tako malo u odnosu na ono mnogo šta dobijemo. Biti roditelj znači mnogo. Svakoga dana taj odnos sa tim nežnim, malim, nevakidašnjim bićem čini neponovljivo iskustvo. Rasteta svakoga dana i učite neke nove stvari. Stvari koje sigurno ne biste znali da niste upoznali to biće i bili počastvovani time da budete roditelj baš njemu ili njoj. Sa svakim novim bićem vaš svet postaje bogatiji i ispunjeniji. Shvatite koliko su za sreću potrebne samo male stvari i počinjete da se opet radujete njima: igranju u pesku na moru, skupljanju školjki, šuštanju lišća u jesen, prvom snegu….. i opet verujete u Deda Mraza.
Foto: Privatna arhiva
A kada noć postane toliko tamna, da se prst pred okom ne može videti, tada nadvijem glavu iznad dečijh kreveta i čujete ujednačeno disanje (dete jedan, dete dva, dete tri, dete četiri, dete pet…… ) i od srca zapevam Leontininu pesmu:
Ćuti svete, neka snovi slete
O autorki:
Biljana Jaredić je majka petoro dece, Pavlu, Eleni, Petru, Jakovu i Kalini.
Uz odgajanje svoje dečice uspela je da doktorira na Fakultetu medicinskih nauka, Univerziteta u Kragujevcu 2016. godine.
Nosilac je zlatnog ordena „Majka devet Jugovića”. Koautor priručnika ”Hoću da znam šta radi psiholog” Centra za primenjenu psihologiju- Društva psihologa Srbije. Jedan je od osnivača i stručni saradnik ”Studentskog psihološkog savetovališta” u Kosovskoj Mitrovici.
Komentari (0)