(Ne)prilagođen za vrtić
Pomislim nekada da ovaj prostor previše koristim za kukanje, ali zaista pišem o stvarima kada nam se dešavaju. A možda ovo i nije „kukanje”, nego samo konstatacija stanja.
Umesto uvoda:
Naš tricikl sam već opisivao u avanturama. Početak druženja sa tim vozilom je počelo neposredno posle Lukinog prvog rođendana. Već sledećeg jutra sam pokušao da ga osposobim u ubacim bateriju na odgovarajuće mesto ne bih li mogao Luki da priuštim maksimalan užitak. I tu je bila zvrčka: mesto na kome je trebalo da ulegne baterija je bilo „blokirano” delom kormana. Jel znate onaj momenat kada se osećate kao magarac u sudaru uputstva za upotrebu i realne situacije? E, taj momenat: vrtim ja taj bicikl i vrtim uputstvo i guram bateriju i osećam kako mi pritisak raste i razmišljam kako ću da pregrizem točkove… Uspeo sam nekako, na silu da uguram bateriju (posle sam nekoliko puta zažalio i to sam opisao u tektovima: Kud ja nisam – ti ćeš doći! Gde ja stadoh – ti produži i Kako smo učili da vozimo bicikl?), ali sam glasno podelio razmišljanje sa ukućanima: „Kreten koji je ovo smislio, sigurno nikada nije probao da ugura bateriju na predviđeno mesto, jer da je probao video bi da se debelo….”
Luka prvog septembra kreće u novi vrtić i Ana je bila na roditeljskom sastanku, gde smo čuli da je prema novom uputstvu „psihološko – pedagoške službe” potrebno da prođu period prilagođavanja. Prvi dan je planirano da u vrtiću bude od 08:50 do 09:30, a drugi dan od 08:00 do 08:30. Cele prve nedelje će ići kući pre spavanja, a preporučili su nam da one tamo (treće) nedelje dolazimo po decu do 14:30. E, to je uputstvo. Gde je tu problem?
Cela Lukina grupa je iz svog vrtića prvog jula prebačena u drugi vrtić (letnji režim rada) bez bilo kakvog prilagođavanja. Možda je trebalo, jer sam ga ostavio u pogrešnu grupu prvi dan. Da, tata je ispao smešan ali sin mi je komunikativan i ušao je u učionicu pre nego što sam ja proverio da li sam na pravom mestu i počeo da se igra sa decom – ja sam pomislio da je sve kako treba. Prvog avgusta Luka i njegovi drugari su prebačeni u treći vrtić (nastavak letnjeg režima rada). Pogađate, bez bilo kakvog prilagođavanja. I tu smo prvi dan lutali hodnicima. Tu nije kraj. Lukini drugari su od 22.08. do 01.09. u svom starom vrtiću – onom sa početka teksta. Mi smo malog čoveka poslali kod bake prošle nedelje, a do prvog septembra ćemo „žonglirati”. Ako se vratite na početak nabrajanja shvatićete da su deca imala tri preseljenja u tri meseca i sada im se za četvrto preseljenje sprema period prilagođavanja.
Reč dve i o prilagođavanju. Ideja je da prvi dan Luka doručkuje kod kuće i da dođe na sat vremena da se igra sa drugarima dok je neko od roditelja tu. To znači da će se rasplakati kada budem hteo da ga odvučem od ekipe. Drugi dan je zamišljeno da dođemo da doručkuje pa onda idemo kući. Ovde ćemo verovatno i Luka i Ana i ja plakati. Ona nedelja gde ćemo ga, kada je najsanjiviji, odvlačiti iz vrtića još nije dobila projekciju u mojoj glavi. Znam samo da će biti uzbudljivo. Sa onom preporukom da pokupimo decu do 14:30 one tamo nedelje još nisam uspeo da se „obračunam” u glavi. E sada da dodam i ovo: kako to da izvede zaposlen roditelj? Ana je predložila da iskoristimo period privikavanja pa da i Viktor pravi društvo bratu.
Sigurno je jasna paralela sa početkom teksta, onim koji sam nazvao „Umesto uvoda”. Ako nije, evo da malo parafraziram sopstveni citat: „Kreten koji je ovo smislio sigurno nikada nije probao da ostavi dete u vrtiću po tom uputstvu, jer da je probao video bi da se debelo….”
PS: a zamislite da je neko u tom humanom momentu, kada je mislio na decu i smišljao period prilagođavanja stavio prst na čelo i pitao se na primer:
– Kako bi bilo najbolje da se izvede boravak dece kada su u pitanju braća i sestre? Da li je bolje da idu u isti vrtić ili…?
– Kako se rešava problem koji ima svaka zaposlena žena koja mora da se vrati na posao pre prvog rođendana deteta kada za taj kriterijum postoji mesta za 23 (dvadesettroje) dece za ceo grad Novi Sad – u državnim vrtićima?
– Šta je sa roditeljima koji rade do 16 ili neverovatnih 17 časova, a radno vreme vrtića je do tada? Ko ih i kada kupi?!
Slobodno nastavite niz sa pitanjima…
O autoru
Dejan Pataki je tridesetosmogodišnji tata, koji se posle ludog života u svetu di-džejinga i rock n roll-a skrasio i osnovao porodicu. Njegov sin Luka napunio je dve godine 8. novembra, a Viktor se rodio pet dana pre Lukinog drugog rođendana.
To je samo jedna preporuka kako da se dete sto bezbolnije privikne na nov kolektiv…niko ne zahteva da roditelj bude sa detetom u grupi…to je samo kedna mogucnost vise koju roditelj moze da prihvati ili ne… Moje iskustvo u radu sa decom(vaspitac) jeste takvo da ipak sve treba ici postepeno… Deca su razlicita i razlicito reaguju na novo okruzenje,ali uglavnom budu teze adaptacije kada deca od drugog dana ostaju po ceo dan u vrticu i kad od treceg dana spavaju… Mislim da ko ima mogucnost treba da prilagodi i ostavi odmor,slobodne dane za adaptaciju na vrtic…jer kad se vase dete adaptira i lepo prihvati vrtic vi ste odradili najveci posao…
Slazem se da nekada,kada smo mi bili mali…roditelji nisu boravili sa decom u vrticu. Deca su se brze navikavala na vrtic. Sada je drugacije. Deca su nam prezasticena. Vaspitacice ne mogu tako brzo da upoznaju navike,zelje,interesovanja…34-oro novoupisane dece. Pitas se cemu sluze zaposleni…kao i svuda,da rade svoj posao. Svaka cast vaspitacicama sto uspeju da sacuvaju svu decu,odvedu u toalet,umiju,obrisu,nahrane,raskomote,obuku,pomaze,utese,obuju,upasu,nauce pesmicu,procitaju pricu,ocesljaju…i opet roditelji nisu zadovoljni. Onda ne mojte decu upisivati u vrtic…neka budu sa nekim koga odaberete i u koga imate poverenja.
Deca koja prvi put krecu na jasle ili na mladju grupu obdanista treba sa svojim roditeljima da prodju kroz adaptaciju. Bili su centar sveta…i eto ih u grupi dece,gde to vise nisu. Deca budu tuzna,uplakana,ne znaju sta ih je snaslo,ne znaju da ih vaspitacice vole i da ce im vremenom u vrticu biti lepo…zato psiholozi u dogovoru sa vaspitacima i roditeljima predlazu postepeno navikavanje na novu sredinu. Razumem da roditelji rade,da nemaju slobodnih dana…mislim da se strpljenjem,postovanjem i dogovorom sve moze resiti. Deca su nam najvaznija.
Potpuno besmisleno, nigde u svetu se taj sistem od 3 nedelje privikavanje ne primenjuje osim kod nas…kao i mnogo stosta jos, elem, svako dete je prica za sebe i neka deca su spremna vec posle tri dana da ostanu u vrticu ceo dan, dok neka vrtic nikada ni ne prihvate u potpunosti, zato je jedino realno da se po detetu vidi koliki je period adaptacije potreban, a ako ljudi ne mogu da uzmu odmor ili bolovanje (a takvih su u vecini) zbog adaptacije ne vidim razlog da ne ostave dete vec posle prve nedelje u vrticu, pa neka i malo zaplace…nije smak sveta. Problem je u vaspitacima koji nece ili ne mogu da se posvete svakom detetu pa se prilagodjavanje prebacuje na roditelje- nedopustivo. Kao sto se u osnovnoj skoli u nizim razredima od roditelja ocekuje da sa detetom prelazi svo gradivo iz skole…ne secam se da su tako nasi roditelji sa nama- pri ovome ne mislim na kontrolu sta se i kako radi, vec odradjivanje citavog gradiva sa decom. Pa cemu onda ti neki ljudi tamo sluze i zasto su zaposleni?! Pitam se pitam.
Pa Zakoni bi valjda svuda trebalo da važe isto. Kako za Beograd tako i za unutrašnjost. Treba videti zašto vrtići van Beograda ne prilagodjavaju radno vreme potrebama roditelja. A za privikavanje ste u pravu. Ja imam troje dece, prvo mi je krenulo u vrtic sa 4.god. jer nisam radila, sa drugim sam 2 (dva) meseca isla na privikavanje i to sve po sat vremena (iako sam ja htela da vreme produžavamo), da sam na kraju drugog meseca (kad više nisam mogla da produžavam bolovanje) samo rekla da im od sutra dete ostaje ceo dan i da se snadju. Sa trecom je privikavanje trajalo zaista dve nedelje, i to spavanje je vec bilo u utorak druge nedelje. Sreća moja pa smo krenuli na vreme i to samo iz razloga jer sam na treće dete imala 2.god. porodiljskog pa smo krenuli sa 18.meseci., a ne kao sa drugim kada nisu ni hteli da je prime u vrtić dok ne napuni godinu dana a porodiljsko ti ističe 15-20 dana pre prvog rodjendana. Mislim da VEOMA MNOGO period adaptacije zavisi od samih vaspitača.
čitam i ne mogu da verujem kakva je to glupost. Da deca koja su ranije vec isla u vrtić imaju opet prilagođavanje, i da ih roditelji pokupe pre 14 časova. Strasno, ko li smišlja takve gluposti.
Odličan tekst! Sve realne i pomalo neverovatne situacije mi roditelji treba da prevazidjemo, a da pritom nikoga ne “uvredimo” i da naše dete bude sa radošću dočekano u taj isti kolektiv. Deluje skoro neverovatno,….ali nekome i uspe. Iskreno, nisam ta koja bi se time uspehom mogla pohvaliti, ali zdušno podržavam svakoga ko se na bilo koji način trudi da zaštiti svoje dete. Jer, na posletku ako to nismo mi roditelji, vidimo da društvo to sigurno neće uraditi. Krećemo u pripremni program predškolskog obrazovanja,….posle tri godine vrtića i mi ćemo imati period prilagodjavanja, za 4 sata?!?! Deca nam bezmalo toliko sama ostaju na rodjendanima kod drugara, zar ne! Čemu priprema, valjda da mislimo da je nekome stalo kako je našem detetu,….Čisto sumljam!!!!
Haha, poznata situacija. Danas su se roditelji u nasoj grupi pobunili upravo zbog ove adaptacije (prelazak iz starije jaslene u mladju vaspitnu) i naterali vaspitacice da deca krenu redovno od 8 i da ostaju ceo dan.
i ja sam danas bila na roditeljskom u Radosnom detinjstvu.Situacija je malo gora.Prve nedelje od 9 i 30 do 10 i 30,druge nedelje ih vodimo kuci pre spavanja,znaciu 11h,a kad krene redovan rad,mole nas da po decu dodjemo u 14h.Stvarno ne znam ko je to smislio.Zaista neizvodljivo.Uz svu zelju da im izadjem u susret,moje dete ce ostajati do 15h,pa makar vristao.U suprotnom cemo vristati svi u kuci ako dobijem otkaz.
Potpuno smo u istom sosu!! Mozda ce nam i u istu grupicu ici klinci. Mi apsolutno nemamo uslove ni na kakv vid adaptacije u vrticu. I muz i ja radimo. Za to sta oni preporucuju trebalo bi ostaviti ceo godisnji odmor i adaptirati dete. Bez baka i deda i igde ikoga mi smo prosto prinudjeni da ga ostavimo, ja cu sat vremena biti sa njim i dovidjenja! Nisam srecna sto ce verovatno i suza biti, ali prosto drugi nacin nemamo….
U Pancevu takodje postoje dezurni vrtici, medjutim, ako vam je jedno dete u obdanistu, a mladje u jaslicama, vi izvolite pa svoju decu celo leto vodite u dva razlicita vrtica, jer strasno bi bilo da dezurni vrtic obuhvata i starije i mladje grupe.Zato mi koji ne mozemo fizicki da stignemo po svoju decu( zbog radnog vremena roditelja i vrtica), ne vodimo decu, vec se na kojekakve nacine snalazimo, i cuva ih pola familije, ko je kako slobodan.Da napomenem da ukoliko ne dodjete po dete na vreme, svaki zapoceti sat ce vam dodatno naplatiti.
Poznat je javašluk po vrtićima u Pancevu. Čak su i nadležni upoznati ali su im kako kazu “vezane” ruke. Radi se o vrtićima koji se nalaze u okviru osnovnih škola, to Vam je za crnu hroniku,…. Deca nemaju svoj krevet, spavaju ko kako gde stigne naročito u letnjim mesecima kada su grupe spojene, hranu spremaj u okviru vrtica, bez konsultacije nutricionista,…/dosla baka pa skuvala za unučice,…/, voće u tragovima, a rad u grupi NULA!!! Za školsku godinu ne nauče 2 pesmice,…. Gledaju crtane i igraju se sa kockicama,….divno! Kada sam pokušao kao roditelj neto da učinim,… naišao sam na podsmeh drugih. Nadležni upoznati sa problemom i na tome se završilo!! Šta reći!
Moj mali ide već 6 meseci u privatni vrtić i prilagođavanje u isti je trajalo 3 meseca. Tešak je bio period adaptacije. Sada od četvrtka krecemo u drzavni. Ideja je da prvo ide 1 sat pa onda 2 sata i onda od kraja septembra tek puno vreme ali do 14,30
Rekla sam im da moj mali vec ide u vrtic i ponovo prilagodjavanje bi samo bilo gore jer poznajem dete ali to ne moze kako ja hocu.
Videcemo u cetvrtak sta ce biti.
Srecan svima prvi dan u jaslicama! Stegnite zube i bez suza mame i tate, Vaše dete odrasta i morate ga gurati napred
Radno vreme vrtica u Beogradu je do 18h ukoliko ima potrebe, sto ostavlja dovoljno vrememna i roditeljima koji rade do 17h da uzmu decu. Moram da kazem da se na pocetku svake godine ( u septembru) na roditeljskom satanku sprovede anketa o potrebama rada vrtica sto se naravno potkrepljuje potvrdom o radnom vremnu iz firme roditelja. Ipak, barem u nasem vrticu retko ko dodje po dete posle 17:15
Ovde je rec o (nepotrebnom) periodu adaptacije u trajanju od mesec dana ta decu koja ne polaze prvi put u vrtic, vec u isla neko vreme pre toga tj.barem jednu skolsku godinu. Problem je u tome sto to novo privikavanje treba da traje oko mesec dana, a roditelji uveliko rade i ne mogu da se iskombinuju tako da im dete za ceo taj period provodi bukvalno svega nekoliko sati u vrticu tj. Trebalo bi ceo mesec da odsustvuju sa posla kako bi se sprovela adaptacija!
Jos kad bi svi mogli da de preselimo u Beograd pa da nemamo problema sa radom vrtica.
Nemoj molim te!!!!!!!!!!
I moja deca idu u vrtic u Beogradu, radno vreme vrtica do 16:30 uz mogucnost ostajanja dece do 17 ali su tad svi u jednoj grupi… Tako da nije bas u svim vrticima isto. Imamo i mi roditeljski ali radno vreme se nikad ne dovodi u pitanje.
Za Nik-i kod nas deca koja ostaju do kraja budu u jednoj grupi dok ne odu kuci i ujutru su do pola osam, osam svi u jednoj grupi pa posle ide svako u svoju. Mi smo u PU Zvezdara. Nadlezan nam je isti sekretarijat i svi bi trebalo da rade po istom zakonu. Vama vasi onda ne kazu za mogucnost rada vrtica prema potrebama roditelja. Moje dete je islo u “Draguljce” koje ima bebecu grupu i kome je radno vreme od 6-18h, a sada u “Zoru” gde je radno vreme od 7-18h. Kada roditelj ima potrebe zbog posla, donese potvrdu sa posla do koliko radi (ili od koliko) i onda shodno tome vrtic MORA da prilagodi radno vreme. Jer oni imaju prvu smenu, medju smenu, i drugu (gde vaspitačice sigurno dolaze u 12 i ako odu u 16:30, koliko rade?) . Sa time što naši gledaju da ipak grupa ima po dva vaspitača kad je vreme ručku (medjusmena). Izborite se jer apsolutno imate pravo na to, nemojte da se maltretirate jer vasem vrticu odgovara da radi do 16:30. Pozdrav i nadam se da ćete uspeti, sad će roditeljski.