Foto:

Korak po korak

Izvor: Bebac.com

Korak po korak

Do kraja nedelje moj stariji sin Luka imaće pune dve godine i osam meseci. U gradaciji: novorođenče, beba, klinac, dečak… nisam siguran kako se tačno nazivaju stepenice na toj skali. Znam samo da je Luka domašio novi stepenik.

Noša je savladana, nekada se čak budimo u sred noći kako bi tražio da piški. Uspevamo i da se suzdržimo kada baš nije prilika, izdržao po sat vremena u vožnji bez odlaska na nošu…

Počeli smo ozbiljno da kombinujemo poznate reči u smislene celine. To sada nije puko ponavljanje reči ili rečenica, već manje ili više uspešno kombinovanje poznatih pojmova. U prepoznavanju marki automobila smo postali pravi mali experti. Znanje demonstriramo po parkinzima na opšte oduševljenje slučajnih prolaznika (dok se ja onako narodski rečeno: pravim važan). Nema tog Pežoa ili Micubišija kojeg mudri Luka neće prepoznati. O Dačijama ili Opelima neću ni da pričam. Nekada nisam siguran kako prepozna marku automobila kada imamo one sa 18+ godina i sa sastruganim oznakama. Znam samo da smo u prepoznavanju automobila ”obrnuli igricu”.


 

Novost je i to da sada Lukini postupci vrlo često, jezikom kriminalistike, imaju predumišljaj. Uviđam da su neke aktivnosti promišljene iz posledice koju ta aktivnost nosi sa sobom. Ako je to na primer, nedozvoljena radnja (diranje zabranjenih stvari) dešavaće se dok Ana i ja pričamo ili smo okupirani njegovim mlađim bratom. Ako je uhvaćen na delu, vidi se stid, a nekada brizne i u plač. 
Dok se Luka menja pred našim očima, Ana i ja učimo kako da se ponašamo kao roditelji u svim tim novim momentima. Ovih dana sam zamišljen nad time kolika je potrebna mera naše prisutnosti u njegovoj svakodnevnici. Gde je granica previše brižnog roditelja i onog kome se može prilepiti pojam ”zanemarivanje”. Znam da je granica individualna i da zavisi od mnogo stvari. Ovih dana je testiram.
 
Postoji, relativno novo igralište iza naše zgrade. Podloga je sitan šljunak, sprave su nove. Jedna od sprava su i nešto kao merdevine (u Banatu kažu lotre). Merdevine imaju stepenike do tri metra visine (slobodna procena). Počne Luka da se penje i svaki sledeći, viši stepenik na koji staje direktno je proporcionalan mom krvnom pritisku. 
 
Dileme: 
Da li mu reći da stane na stepeniku do koga mogu lako da ga domašim i spustim?
Da li mu reći da stane jedan stepenik pre nego što mogu lako da ga domašim i spustim, jer slutim da će mali bandit ubrzati penjanje i stati na sledeći stepenik pre nego što bilo šta uradim?
Da li ga pustiti da se penje do stepenika gde uopšte mogu da ga domašim?
Da li ga pustiti da se penje dokle hoće i tiho u sebi govoriti „Očenaš”?
Da li ga odmah spustiti i kupiti mu sladoled kako bi „skrenuli sa teme”.

Ako nastavim sa vokabularom kriminalistike: odgovore biram u afektu. Ako i pogrešim, upravo se na to i „vadim”. Nema recepta i nema tačnog odgovora. Eto, ja Vam prenosim moja iskustva i dileme…

O autoru

Dejan Pataki je tridesetosmogodišnji tata, koji se posle ludog života u svetu di-džejinga i rock n roll-a skrasio i osnovao porodicu. Njegov sin Luka napunio je dve godine 8.novembra, a Viktor se rodio pet dana pre Lukinog drugog rođendana.

 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Korak po korak

Do kraja nedelje moj stariji sin Luka imaće pune dve godine i osam meseci. U gradaciji: novorođenče, beba, klinac, dečak… nisam siguran kako se tačno nazivaju stepenice na toj skali. Znam samo da je Luka domašio novi stepenik.

Noša je savladana, nekada se čak budimo u sred noći kako bi tražio da piški. Uspevamo i da se suzdržimo kada baš nije prilika, izdržao po sat vremena u vožnji bez odlaska na nošu…

Počeli smo ozbiljno da kombinujemo poznate reči u smislene celine. To sada nije puko ponavljanje reči ili rečenica, već manje ili više uspešno kombinovanje poznatih pojmova. U prepoznavanju marki automobila smo postali pravi mali experti. Znanje demonstriramo po parkinzima na opšte oduševljenje slučajnih prolaznika (dok se ja onako narodski rečeno: pravim važan). Nema tog Pežoa ili Micubišija kojeg mudri Luka neće prepoznati. O Dačijama ili Opelima neću ni da pričam. Nekada nisam siguran kako prepozna marku automobila kada imamo one sa 18+ godina i sa sastruganim oznakama. Znam samo da smo u prepoznavanju automobila ”obrnuli igricu”.


 

Novost je i to da sada Lukini postupci vrlo često, jezikom kriminalistike, imaju predumišljaj. Uviđam da su neke aktivnosti promišljene iz posledice koju ta aktivnost nosi sa sobom. Ako je to na primer, nedozvoljena radnja (diranje zabranjenih stvari) dešavaće se dok Ana i ja pričamo ili smo okupirani njegovim mlađim bratom. Ako je uhvaćen na delu, vidi se stid, a nekada brizne i u plač. 
Dok se Luka menja pred našim očima, Ana i ja učimo kako da se ponašamo kao roditelji u svim tim novim momentima. Ovih dana sam zamišljen nad time kolika je potrebna mera naše prisutnosti u njegovoj svakodnevnici. Gde je granica previše brižnog roditelja i onog kome se može prilepiti pojam ”zanemarivanje”. Znam da je granica individualna i da zavisi od mnogo stvari. Ovih dana je testiram.
 
Postoji, relativno novo igralište iza naše zgrade. Podloga je sitan šljunak, sprave su nove. Jedna od sprava su i nešto kao merdevine (u Banatu kažu lotre). Merdevine imaju stepenike do tri metra visine (slobodna procena). Počne Luka da se penje i svaki sledeći, viši stepenik na koji staje direktno je proporcionalan mom krvnom pritisku. 
 
Dileme: 
Da li mu reći da stane na stepeniku do koga mogu lako da ga domašim i spustim?
Da li mu reći da stane jedan stepenik pre nego što mogu lako da ga domašim i spustim, jer slutim da će mali bandit ubrzati penjanje i stati na sledeći stepenik pre nego što bilo šta uradim?
Da li ga pustiti da se penje do stepenika gde uopšte mogu da ga domašim?
Da li ga pustiti da se penje dokle hoće i tiho u sebi govoriti „Očenaš”?
Da li ga odmah spustiti i kupiti mu sladoled kako bi „skrenuli sa teme”.

Ako nastavim sa vokabularom kriminalistike: odgovore biram u afektu. Ako i pogrešim, upravo se na to i „vadim”. Nema recepta i nema tačnog odgovora. Eto, ja Vam prenosim moja iskustva i dileme…

O autoru

Dejan Pataki je tridesetosmogodišnji tata, koji se posle ludog života u svetu di-džejinga i rock n roll-a skrasio i osnovao porodicu. Njegov sin Luka napunio je dve godine 8.novembra, a Viktor se rodio pet dana pre Lukinog drugog rođendana.

 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 22.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Pretražite ostale tekstove iz kategorije Roditeljstvo

Najnovije