Šta će prvacima Fejsbuk i smartfon?

– Mamaaaa, znaš da A. može da bude dugo za kompom?

– Ne znam, a i ne interesuje me.

– A znaš da i D ima fejs? I imaju skoro svi, samo ja nemam.

– Dobro, neka ih nek imaju.

– A znaš da E ima smatfon?

– A je’l? A šta će mu?

– Jao što bih ja volela da imam mobilni – uzdiše ona, ne odgovarajući mi.

Stvarno šta će sedmogodišnjacima mobilni ili nalog na društvenoj mreži?

Hajde, znaju brojeve, pa mogu da pozovu nekoga – ali koga? Učiteljica ima telefone roditelja za ne daj Bože i ako se desi da je neki čas otkazan pozove da javi.

Zašto ne razmene brojeve fiksnih telefona, to je lakše kontrolisati, čini mi se (ja, kao svaka majka, volim da mislim da mogu da kontrolišem), a i neće niko dobiti batine zbog fiksnog – niko ti ga neće oteti na ulici.

I nalog na društvenoj mreži. Često ne znam ni šta će meni a kamoli jednoj sedmogodišnjakinji! Sedmogodišnjaci imaju parkove, drugare, dvorišta pa neka se igraju i druže. Recite da sam zaostala i zatucana ali ne treba im to još.

I da, moram da priznam da je pustim da igra igrice subotom, onako u pižami, dok ne spremim gibanicu. Dosta joj je računara toliko.

Dokle ću odolevati tim okicama ne znam. Nadam se – bar još četiri, pet godina.