Stomačić posle praznika

Prošli su praznici. Još malo pa se kreće i u školu. Naodmarali smo se, napraznikovali i bogame malo i ugojili.

Ajd što sam se ja ugojila , manje-više ali prošli utorak na prvom času baleta profesorka je pitala Zverčicu gde su joj trbušnjaci.
 

E, onda sam i ja primetila, jeste malo se ugojila. Nije ni čudo kad je većinu praznika provela grickajući nešto. Ja nisam mama koja kupuje koješta (samim tim što je povukla građu na mene) ali ako napravim pogačice očekujem da ih jede. A ona ih jede i te kako.

Znači zdrava ishrana. Koliko ja tu pravim grešaka, pretpostavljam kao i svaki prosečni roditelj. Zna se doručak: hlebić, pa pavlaka, malo slaninice (obožava je, slanina i luk to joj je omiljeno) ili neke šunkice, lepo je kad imaš salaš pa znaš poreklo. Pojede i povrćku uz sve to. Onda užina, da, tu bude svašta. Ručak, zna se kod nas u Bačkoj je uvek po redu: supica, pa glavno jelo, a uvek se nađe neko testo s makom, štrudla ili ostaci od nedeljnog žerboa.

Sad mi je jasno što su joj nestali trbušnjaci.
 

Ali, šta sad? Znam ja šta, ovo je retorički. Ništa, nema više kolača nedeljom, nema ni pogačica ili griza dok gleda tv ( znate ono, ručkaj samo, sad će mama to da donese).
 

Do proleća tako sa šetnjama, a na proleće ponovo bicikl i na Palić.

Mnogi će reći da nisam ja baš u vinklu, ali pročitah u jednom časopisu da devojčice već od pete godine počinju da bivaju opterećene kilažom. Zamislite to mučenje malih glavica jer smatraju da nisu dovoljno lepe. Terati devojčice da od malih nogu razmišljaju o izgledu , surovo je to. Gledala sam onu čuvenu emisiju Devojčice i tijare. Mučenje. Devojčice ko lutke, a mame uglavnom ogromne.

Razmišljam da li te mame isteruju svoje ambicije i teraju devojčice da izgledaju savršeno kad one već  nisu. Sebično, vrlo sebično.