Velike dileme male devojčice

Moja velika devojčica sada sama seda da radi domaći, čita mi neku knjigu na glas, raspravlja o njoj. I Zabavnik smo počeli da kupujemo.

Nego, nekako sam mislila da sam sad već dileme i većinu pitanja prošla, odgovarala sam na sve i svašta. Brzo  sam shvatila da porođajem nisam dobila diplomu iz roditeljstva jer, kao i sve sveže mame, mislila sam da sve znam i da su samo moja osećanja ona nepatvorena, čista, da je moje dete esencija ljubavi, lepote i pameti. E, došli su onda grčevi, zubi, razvojne mape i ono kad se po P.S.-u okreću, pružaju ruke, prohodavaju… 
 

Došlo je vreme za velike dileme male devojčice. Ne, nije ono šta obući i ko je bolja drugarica.
 

Neki dan, onako iz ništa, pita mene Zverčica:

– Mamaaa, je l’ mi volimo životinje? Rekoh joj da naravno da ih volimo.

A ona: – Zašto ih onda jedemo?

Slažem se sa vama, ne deluje da je to reklo malo dete, ali jeste. Zverčica je jedna izuzetno saosećajna i nežna devojčica. Gledala je neki dokumentarac na Animal Planet-u i tamo neki lav zakolje neku gazelu, nisam primetila šta gleda (ne znam za vas, ali ja joj nikad nisam ispričala priču o Bambiju). Ona je u svojoj glavici već svašta promislila i onda me pita baš to: ako ih volimo zašto ih jedemo. 

 

Hm, zašto, pa zbog esencijalnih aminokiselina, proteina, piramida ishrane, bitno je za rast i razvoj, tamo-vamo. 
 

– Mama, pa nešto može da zameni sve to, sigurno. 

– Može, sine, ali, eto, ljudska vrsta, tuc-muc. 

– Mama pa ja ne bih mogla da pojedem Dobricu (naš pas), on je moj drugar. Pa ne jedemo mi kuce i mace, jedemo samo … odoh predaleko.Matori je probao sa pričom da je pračovek započeo svoj ozbiljan razvoj kad je počeo da jede meso jer mu se mozak od tada brže razvijao.

– Ne, ako nekog volimo, zašto ga ne volimo samo onako, a ne da ga  pojedemo?

E, nisam znala šta da joj kažem i ostalo je na tome.Velika dilema za tako malu glavicu. 

Par sati nakon tog celomudrenog razgovora, izlazi ona i nosi jednu svoju suknjicu,kaže mi :

– R. je rekla da bi jako volela da ima ovakvu suknju a mama ne može da joj kupi. Ja bih da joj je poklonim, je l smem?

O živote moj mali, nije ti žao  suknjice, žao ti je drugarice. Kao što rekoh, Zverčica je jedna divna, osećajna i nežna devojčica.

I znate šta, ponosna sam na nju!