Petar: Poskupela borba protiv bele kuge

Ceca, moja divna i lajava prijateljica sa faksa, već nekoliko godina baštini život dostojan čoveka negde na dalekom severu – u Norveškoj. Odgaja sina Maxima, još od bebe, u zemlji od čokolade. Navrati retko, a kada dođe napravi pravu malu godišnjicu diplome. 

Sedimo u birtiji i slušam njena iskustva iz zemlje Vikinga.

Kaže: „Tamo paket Pampers pelena košta jedan evro.”

Muž joj dobacuje: „Ali zato pivo košta 10!”
Eto ti Petre podatka da njime oči izbiješ. Jer, u ovoj našoj zemlji izobilja, u kojoj će vazda za neke dve godine biti bolje, pivo košta jedan evro, a paket Pampersa 10. Često ćete čuti teoretičare zavere kako govore da našim političarima vlada neki čovek iz senke. E, pa istina je. Zove se Ironija!

Kako drugačije objasniti podatak da zemlja od čokolade vodi računa o svom porodu, dok radioaktivna zemlja gaji bogatu tradiciju verbalne borbe protiv bele kuge u kojoj se obećanja daju u epskom desetercu, posle čega bejbi-oprema obavezno poskupi. 

Šta god od bebi-opreme da kupite u Srbiji treba da budete svesni da ste uvozniku platili deo rate za džip, njegovoj gospođi dva koktela na Karibima, a tašti kopču za rođendanske bisere. Jer kod nas se, u duhu dobre trgovine, marža ispod 40% smatra apsolutnim porazom zbog kojeg uvoznici piju bensedine, psuju boga i plaču dok im suze natapaju Pačoti cipele. 

Za novac koji se ovde potroši na bebeće potrepštine u Mađarskoj kane bar 30 odsto više, plus vidite varoš u kojoj ljudi tvrdoglavo odbijaju da bacaju smeće po ulicama. Ako njihov premijer Orban stvarno podigne onu tarabu na granici, naderali smo iz mesta jer se tamo, koliko vidim, masovno ide u šoping. 

„Nije sve tako crno”, reći će ovi što im je čaša uvek polupuna, „Mi imamo povrat PDV-a na opremu za bebe!”

Au, sine, mani me tih kopernikanskih obrta!

Marina i Petar se suočili sa realnom slikom pronatalitetne politike u Srbiji

Neki neobrijani mastiljar iz državne birokratije, u cvetu sopstvenog mamurluka, osmislio je sistem povrata poreza na kojem bi mu i CIA pozavidela. Lakše je iz Pentagona izneti državnu tajnu nego od države izmusti to malo crkavice. 

Umesto da robu prosto plaćate jeftinije, mastiljar je izmislio godišnji povrat PDV-a za koji vam treba više papirologije nego za legalizaciju kuće nasred Trga slobode u Novom Sadu. Usput je ograničio kategorije porodica koje uopšte imaju pravo na tu malenkost. 

Kada razmišljam o tom povratu uvek zamislim da se svi ti roditelji stisnu pred neki šalter dok neki Šicer ide sa prutom u rukama oko njih i pravi reda.

Evo kako to u mojoj glavi izgleda:

„ Gde vam je gospođo FTP obrazac? Imate? To je beli, vama treba zeleni! Hajde napustite red, nemojte nam trošiti vreme… Ti klempavi, šta gledaš? Ti si se kao razmnožavao? Hajde magla, mene si našao… Opa gospođo, kifla… Sa susamom?! Ima se za kiflu sa susamom, a traži se povrat poreza… Pa kako vas nije sramota da se gurate ovde? A, ti snajka imaš muža? Je l’ može da hoda? Može. E, pa šetajte malo, nemojte mi praviti gužvu ovde. Vi gospođo, da da vi! Gde je vama slika bebe? Ovo, a? Slatka je, al’ ima kosu. Koliko puta treba da ponovim da se PDV vraća samo roditeljima ćelavih beba?!”

I sve tako do kraja eliminacije.

Na kraju pred šalterom ostane samohrana majka bez zaposlenja sa jednim zelenim, jednim plavim okom, trajnom starijom od šest meseci i analizom brisa bubne opne koja se po Šicerovom spisku pravila potpuno uklapa u profil osobe vredne povrata PDV-a.

„Izvolite gospođo, na redu ste.”

„Jao, ja se izvinjavam, mislila sam da se ovde plaća struja, a žurim da me ne isključe…”

Rekoh ja da svima nama upravlja ironija… 

I dok se ja zamlaćujem ovakvim razmišljanjima Najbolja Od Svih Žena je svoj ležeći hendikep pretvorila u prednost. Prima zvanične delegacije, iz kreveta rukovodi odabirom boja za zidove, renoviranjem stana… S tri jastuka pod glavom koordiniše prijatelje za kupovinu bebećih stvari po inostranstvima i, neverovali ili da, sprovodi opsežnu potragu i kupovinu jednog malog, kao i sam što sam, polovnog i dobrodržećeg renoa. 

Ne, ne možete da je dobijete. Ne bih je dao ni za brdo karamela!